expr:class='"loading" + data:blog.mobileClass'>

7. 12. 2014.

Spasi me (Hej ti!( 10. deo)

Hello dollies!
Izvinite zbog neaktivnosti, ne znam hde mi je glava...
Imam thenickih problema sa romanom XD
Ali, ajde, evo nastavka:

___________________________________
Hej ti!
-10. deo-
Usla sam u kucu, svukla sve sa sebe i usla pod tus. Izgledala sam sebi neproporcionalno i veliko. Osecala sam kicmu i znala sam da drhtim. Kretala sam se kao Bambi koji pokusava da trci na stiklama na ledu. Bila sam slaba. Telo mi je bilo najezeno.
Pogledala sam u ogledalo i videla da mi je koza na vratu i ramenima potpunoprovidna. Mogla sam da vidim sve vene i kapilare kako se granaju u vidu mreze svuda okolo.
Pustila sam vodu i pustila je da se polako razlije preko mojih golih ledja. Osecala sam se umorno. Voda se polako sirila preko mog tela i unela mi je nesto toplote poboljsavajuci cirkulaciju. Izasla sam iz kade i bosa i mokra, umotana u peskir, otapkala do ormara gde sma uzela veeliki oversize dzemper koji pada na jedno rame. Bio je siv, kao moje raspolozenje.
Obukla sam roze carape sa crvenim srcima koje su se podizale do iznad kolena. Navukla sam ih koliko sma mogla, pustila kosu, uvila se u cebe i pocela da razmisljam.
Osecala sam se kao da nisam oka sklopila sedam dana. A spavala sam pre deset sati. Mislila sam da cu se sruditi. Kapci su mi bili teski. Bila sam opijena. I slaba. I ocajna. Imala sam more pitanja, pitanja bez odgovora...
Sta da radim sada? Koga da zovem? Kome da se javim? Treba li uopste ikome da pricam?
Posegla sam za mobilnim u zelji da pozovem Viktoriju, ali sam ipak povukla ruku nazad k sebi. Sta ce biti ako Bendzamina zadrze u policiji? Sta ce biti ako je kriv? Sta ako je za prebija prebijanje onog tipa cena dozivotna robija? Sta ako ga uhapse? Sta ako mu onaj debil smesti? Zasto je Ben bio dovoljno glup da idari idiota? Sta ce biti ako Bnea zadrze u stanici, a njega puste i on dodje prav o ovamo i uradi ono sto je hteo?
Imala sam toliko pitanja. Bila sam ocajna. Podigla sam telefon i drhtavim prstima pronasla Benov broj i zvala. Cetiri puta. Do kraja. Nije bilo odgovora. Sacekala sams at vremena i probala ponovo. Opet nista.  Bacila sam beli telefon na fotelju u drugom kraju sobe i zagrlila svoja kolena. Oci su mi bile naduvene i pekle su me od silnog plakanja. Iznenada sam osetila toliko bol u glavi da sam mislila da ce se ona raspolutiti.
Utonula sam u nemiran san.
Probudio me je nezni osecaj na usnama. Otvorila sam oci. Ben je klecao na krevetu i ljubio me. Ali nije bilo leptirica. Ne kapiram.
Odovjio se, pogledao me u oci i onda nastavio da me ljubi. Dodir je postao grub i bolan, on vise nije bio nezan nego je namanuo na mene. Odgurnula sam ga i videla da je to street boy.
Skocila sma kao oparena.
“Sta ti kog djavola radis ovde!? I gde je Bendzamin?“, vrisnula sma prestravljeno. Srce mi je ubrzano kucalo. Mislila sam da cu umreti od straha kad je njegovo pacovsko lice pocelo da mi se priblizava.
“Ne brini, on nam vise nece smetati“, rekao je. „Mozemo da nastavimo tamo gde smo stali“.
Svukao je dzemper sa mene. Pala sam na pod pokusavajuci da vristim. Iz mojih usta nije izlazilo nista. Bio je to nemi krik.
Poceo je da me dodiruje. Odgurnula sam ga. Upomoc! Beznadezno sam se pridigla i otrcala u svoju sobu. Pratio me je. Cula sam korake. Znala sma da je blizu. Moje noge me nisu slusale. Nisam ih kontrolisala. Nisu htele da mrdnu, vec su se ukocile u tom polozaju.
Telo mi je utrnulo kad sam ga videla na vratima. Iznenada sma cula vrisak „Emili!“
Trgnula sma se. Drhtala sam. Oblio me je leden znoj.
HVALA BOGU, samo sma ruzno sanjala.
Neko me je drrmusao po ramenu. Gurnula sam ga iz sve snage.
“Aaauu!“, vrisnula je Viktorija drzeci se za potiljak. „Jesi LI poludela? Da li si normalna?“
“Sta radis ovde?“, pitala sam je.
“Trebalo je da se nadjemo pre dva sata, secas se? Nisi se pojavila, ne odgovaras na poruke, pozive... Uplasila sma se. Dosla sam ovamo videla te kako sedis i trzas se. Pokusala sam da te probudim dobila nokaut u glvu“, rekla je.
Oborila sam pogled.
“Amelija, sta je s tobom?“, pitala me je. „Sta se desava?“
Cutala sam. Jos nekoliko suza se skotrljalo niz obraze.
“Vidi, ako ces da...“
“...Bendzamina su zadrzali u policiji.“
*
Viktorija je zinula.
“Cekaj“, rekla je, „STA?“
“Ostao je u stanici. Koliko je sati?“
“Pola jedanaest“, rekla je. „cekaj, je l' te on... ?“
“NE“, rekla sam.  „Izlazili smo sa karnevala i on se vratio po jaknu, i onda je dosao jedan lik i poceo da me spopada i Bnedzamin ga je udario... I onda je dosla policija i odvela obojicu. On ne odgovara na telefon, zvala sam ga osam puta i ne znam sta vise da radim...“
“Samo trenutak“, rekla je Viktorija, „da nije taj tip bio obucen u pankerskom stilu, nizak, sa odvratnim zadahom?“
Pogledala sam je cudno. „Da“, rekla sam. „Zasto?“
Viktorija je skocila kao oparena.
“Znala sam! Amelija, to je Dzosef! To je sin lokalnog dilera!!! Spopada devojke, siluje ih, a momke tuce i uzima im novac. ZATO je Bendzamin tako odlepio. Uplasio se za tebe“.
“Znaci, on je ZNAO ko je taj tip?“
“Da, znao je, a znao je i sta hoce, i sta moze, i imas srece sto si bila s njim, jer da nisi...“
Da, da. Tako je to kad se doselite negde. Svi sve znaju, samo ja kao tele pojma nemam sta se dogadja. Od kako smo presli ovde niko mi nikad nije rekao za Dzosefa i nejgovu ulicnu bandu.
Onda sam se setila da je Ben u policiji, sa njim, zbog mene.
Oborila sam glavu i tiho plakala.
Viktorija mi ej stavila ruku na rame.
“Hej, ne brini“, rekla je. „nema apsolutno nikakvog razloga za brigu. Policija poznaje Dzosefa. Znaju sta radi i kako se ponasa. Benu nece biti nista, ne brini“.
I dalje nisam bila ubedjena.
“Da, ali sta ako ovaj nesto izvrda i sve svali na njega? Sta onda da radim? SAMA?“
Viktorija je uzdahnula, sela malo blize meni i sklonila mi kosu sa lica.
“NECE“, rekla je. „Pokusao je sto puta. Policija ga poznaje, kazem ti. Ben ce se uskoro vratiti i sve ce biti kao pre“.
Savila sma noge u kolenima i zagrlila ih.
Pogledala sam je.
“Obecavas?“
Nasmesila se. „Obecavam“, rekla je. „A sada, ja idem da skuvam caj i idem po cebe. Ti pusti Prijatelje, vazi?“
Pustile smo moju najomiljeniju seriju svih vremena, uvile se u cebe i cutke ispijale vruc, sladak caj.
Skoro pa sam zaboravila na sve.
Na jednoj fenomenalnoj sceni na kojoj se nas dve obe redovno ubijamo od smeha, Viktorija je kao i obicno pocela da umire, a ja sam se samo umorno nasmesila. Tada je ona zaustavila seriju, pridigla se i pocela da me gleda.
“Sta je s tobom? Kako je moguce da se ne smejes?“
“Smejem se“, rekla sam. „Vidis?“
Ali ono sto je trebalod a bude osmeh bila je samo ukocena i bolna grimasa, pa sma uskoro prestala sa uveravanjem Viktorije da mogu da se smejem. Ne mogu.
Uzdahnula sam.
“Viki, molim te izvini“, rekla sam. „Jednostavno ne mogu. Cak ni ono cemu bih inace vristala od smeha, sad ne mogu ni da se nasmesim. Stalno razmisljam o tome kako je Ben u policiji, i sta ako ga zadrze i ako moji saznaju, nikad me u zivotu nece pustiti da ga vidim ponovo...“
“Dodji ovamo, Drama Queen“, rekla je grleci me.
“Sad prestani da brines i da kukas i da places i opusti se. Moras da mi verujes. Sad je tek dvanaest i petnaest. Ja cu sada da idem, a ti pokusaj da se malo smiris i utoplis. Sve ce biti u redu. Jasno?“
“Da, kapetane“, rekla sam. „Molim te ne idi! Ne ostavljaj me samu! Mislim da cu poceti da gutam tablete ili tako nesto“, dodala sam.
“Ne brini“, rekla je anmigujuci mi, „neces, jer su sve stvari koje mozes na bilo koji nacin koristiti da povredis sebe zakljucane u vesernici, ciji je kljuc kod mene“.
Zaustila sam nesto da kazem, ali je ona tacno znala sta cu reci pa je dodala: „I sve ukosnice koje postoje u kuci“.
Koliko je ona sjajna? Imam srece da imam drugaricu pored nje. Pogotovu u ovakvim situacijama.
*
Probudila sam se nekoliko sati kasnije.
Viktorija je davno otisla. Ja sam lezala u svom oversize dzemperu i carapama do iznad kolena na dvosedu, pokrivena cebetom. Laptop je bio poklopljen.
Iznenada sma zacula otvaranje vrata.
Brzo sma ustala i pritrcala dovraku dnevne sobe, da bih se posle pola sekunde nasla bezbedna, u Benovom zagrljaju, grleci ga i placuci. Otvorio je vrata, a ja sam istog momenta kad sma ga videla poletela i abcila mu se oko vrata, jecajuci jer sam konacno mgola da se opustim.
Stegao me je uz sebe, poljubio u kosu i onda spustio bradu na moje teme.
“Hej, hej“, rekao je. „Okej je. Ne placi. Sada sam tu...“
“Necu te pustiti“, rekla sma ga stezuci ga jos jace. „Razumes li? Nikada te necu pustiti. „
Tiho sam plakala dok me je grlio. I ja sam njega. U nozdrve mi se ponovo uvukao njegov miris. To je bio znak da sma bezbedna. Na kraju me je pustio i ja sam se nevoljno odvojila od njega. Mogla sam tako da stojim celu noc.
Sklonio mi je kosu s lica i nezno obrisao suze.
Onda sma se setila da treba da budem ljuta na njega.
Odgurnula sam mu ruke.
“Da vise nikad nisi ono uradio“, rekla sam odsecno. Nikad ne mogu dugo da se ljutim na njega.
“Emili, tako mi je  zao“, rekao je. I izgledao je tako.  „Poneo sam se kao kreten. Samo me je Dzozef nenormalno iznervirao kad je rekao ono, i kad sam postao svestan sta radim, on je lezao krvav na podu, a policajac me je gurao u kola. Tek sam kasnije shvatio kroz sta sve ti mora da prolazis“.
“Zasto se ne javljas na telefon?“
Uzdahnuo je.
“Oduzeli su mi ga tamo i vratili ga tek malopre“.
“Sta su ti radili u stanici?“
Slegnuo je ramenima.
“Samo su hteli da me saslusaju, posto vec znaju sta on radi. Dobro ga poznaju. Ne brini, trebalo je samo da im ispricam sta se desilo“.
“I, jesi li im ispricao?“
Pogledao me je izgledajuci krivo. Kao malo dete.
“Pa.... ne“, rekao je. „Rekao sam da ti je zviznuo kad smo prolazli i da sma ga napao“.
“STA?! Zasto si kog djavola to rekao!?“
Slegao je ramenima.
“Ma, nije ni vazno“, rekao je. „Meni mala mrlja na dosijeu nista ne znaci, a njemu bi ova znacila da ide u zatvor“.
Tople suze su mi kapale niz lice. On nije normalan. Ali stavrno nije normalan.
“Ti si idiot“, rekla sma priblizivsi se.
“Hvala, mala“, rekao je, a sledeceg trenutka su njegove ruke bile na mom licu, njegov juzik u mojim ustima i njegove usne na mojima. Leptirici su ponovo bili tu. I, na par sekundi, sve sem nas se iskljucilo i nestalo. Nista nije psotojalo sem njega, nejgovih usana i njegovog tela.
Nezno je odvojio usne od mojih i u tom trenutku sam se sudarila sa njegovim prodornim plavim ocima koje sam toliko volela.
“Znas, i dalje nije kasno za Laru Kroft“, rekla sam smeseci se.
Bacila sam pogled na sat. Pola cetiri. Pa dobro, sta je, tu je.
“Sjajno!“, rekao je. „Idem do kuce da se na brzaka istusiram“, okrenuo se i krenuo da izadje, onda se vratio korak u nazad, poljubio me u obraz i istrcao.
*
Deset minuta kasnije, Benje sedeo na dvosedu. Ja sam sedela pripijena uz jega, a+sa glavom na njegovim grudima, a noge sam podigla na dvosed.
Njegova ruka bila je prebacena preko mojih ramena.
Kako je zivot lep. Zasto ne mozemo ovako da  sedimo do kraja univerzuma? Bilo je toplo. I u nozdrvama mi je bio njegov miris.
Oboje smo gledali Laru Kroft.
U jednom trenutku mi se jako prispavalo. Jednostavno sam sklopila oci i zaspala tu, gde je bilo toplo i sigurno. 

Eto ga!!!
Posle ovoga sledi jos jedan zaplet koji ce biti mnooogo komplikovaniji, zato komentarisite!
Svaki komentar donosi vam 15 poena, a nastavak cete dobiti posle 10 komentara :) ♥
(Ne racunaju se moji komentari, odgovori i hejterski komentari)

10 коментара:

  1. Анониман7. 12. 2014. 20:56

    Prosto savrseno.Uzivala sam citajuci i razocarala sam se kad sam videla da je kraj :( Jedva cekam sledeci deo.
    Kittysarah1122

    ОдговориИзбриши
  2. Savrsenstvo bez mane :*** Jedva cekam veliki zaplet,eto,ako te neki roman mora rasplakati to je ovaj,definitivno!Svaka cast Naco ♥♥♥
    MissSaritaJo <3

    ОдговориИзбриши
  3. Ajmee... Plakala sam... Natalija, sad pazljivo citaj: Ovo. Je. Najbolji. Roman. Ikada. Sluzbeno je xD Ljudi, bolje vam je da komentirate P:

    ОдговориИзбриши
  4. Ekstra,nemam reci u jednom trenutku zamalo da zaplec ali stvarno :))
    Kada ide najbolji deo ja vidio " To je to " aaaaaa jedva cekam sledeci deo ...
    P.S. Natalija nesto bolje nisam nikada procitala :))

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман8. 12. 2014. 19:16

    Mnogo mi se svidja ovaj deo kao i ostali!Nemam reči!Presavršano savršenstvo koje je presavršeno savršeno!

    ОдговориИзбриши
  6. Анониман9. 12. 2014. 17:08

    Ajde da krenem od početka romana :D.Ja sam mislila,da kada je ona sanjala da je street boy ljubi,ja sam mislila da nije već da je stvarno.Očekivano da se očekuje od mene.Onda mi se svideo deo kada Viktorija pokazuje kako je dobra drugaruca.Inače i ja se svaki put odvalim na neke scene iz Prijatelja.Najromantičniji deo (meni) jeste kad su oni opet zajedno i kada je balave (šala) ljube,i grle.Bilo mi je malo ne odgovorno kad je Ben slagao za izjavu,i kad je rekao:;Meni je to mrlja na dosijeu a njega bi koštalo zatvora;.Dosije je dosije.Pa ja sam navela omiljene delove iz romana,pokušala da te iznenadim sa komentarom,i htela da kažem da jedva čekam sledeći zaplet ovog predivnog romana!Ljudi ajde da komentarišemo!

    -MilenaColl27

    ОдговориИзбриши
  7. mozes li da sledeca dva djela odjednom stavis moram da znaaaam sta je daljeeee
    bekaminaemka

    ОдговориИзбриши
  8. Анониман14. 12. 2014. 17:04

    predivnoooo,jedva cekam nastavak!
    -anastevic05

    ОдговориИзбриши
  9. Анониман14. 12. 2014. 17:06

    Savrsenoo,jedva cekam nastavak,molim vas komentarisite
    -lenkajovanovic

    ОдговориИзбриши