Za Mlicu i Natasu

Ovako, posto je prosli -izvini- post bio suntav, ja moram sada sve lepo da napisem od reda.

Ovako, Mici, cenim sto pokusavas krivicu da preuzmes na sebe ali krivica je samo moja. Ja sam kriva sto sam ti uopste trazila da pisem to, ja sam kriva jer sam znala da joj smeta.

Vama verovatno delujem kao drcna, drska, tvrdoglava devojka koja uvek dobija svoje. Da, jesam takva, alis ams em toga i jako brzopleta i jezik mije brzi od pameti i cesto kazem ili uradim nesto sto povredi one koje ja volim, a da pritom nisam ni svesna toga.

Jutros sam, na primer, Nikoli odvalila samar jer mi je razbio parfem.

Povredjujem ljude oko sebe, potpuno nesmesno. Nemam pojma da sam u stvari ja ta u kojoj je problem, a ne oni.

Ova moja osobina doprinela je da sam pre mnogo vremena izgubila jednu osobu koja mi je mnogo znacila. Bila je to moja najbolja drugarica koju sam povredila i oterala je od sebe, i nikad nisam uspela da je dobijem nazad. Nisam shvatala koliko sam uzasna osoba ispala. Nisam znala da sam ja kriva.

Ja ne zelim da me novogodisnji paket sa outfitima kosta mog prijateljstva sa Natasom.

Jednostavno nije vredno toga i ne zelimd a je izgubim zbog te gluposti.

Kasno sma uvidela gresku, priznajem, ali mislim da je navaznije to sto sam je na kraju uvidela.

 Pravi prijatelju su oni koje volimo i oni koje zadrzavamo uz sebe, bez obzira kakve greske prave. Bez obzira na njihove mane. Bez obzira na to koliko su razliciti od nas. Ako to nije slucaj, onda prijatelji nisu pravi.

Ne trazim ti da me odblokiras.

Ne trazim ti da ostanemo drugarice, iako je to jedino sto zelim ovog momenta.

Sve sto trazim je oprostaj.

Izvinila se jesam, i to sto puta do sada,takod a to necu ponovo uraditi.

Ako odes sa bloga, napravices najvecu gresku koju u ovom momentu mozes napraviti.