Sarina dilema - Roman by Nathalie - POSLEDNJI DEO

Hejj!!!

Necemo se potsecati sta je bilo do sada, nemamo vremena, ako niste pratili do sada jednostavno nemojte citati. Evo nastavka!!

#Sarina dilema#
-POSLEDNJI DEO-

Tog jutra, dok sa jedva cekala susret sa ljubavlju svog zivota malo kasnije jeduci kornfleks, zazvonio je moj beli IPhone i videla sam da me Karlos zove.

Malo sam se uspanicila, jer je to bio prvi put da se cujemo otkako smo se pre par dana videli u super marketu i razmenili brojeve.

Sta li sada hoce? Uff...

Javila sam se.

"Halo?"
"Cao, Es.Karlos je".

"Vidim. Sta ima?"
"Nista narocito, zovem te da ti predlozim da umesto projekcije 'Cat woman' odemo na onaj novi zatvoreni bazen. Kazu da je prva liga, a imamo samo 2 busa da promenimo do njega. Sta mislis?"
STA? Zasto hoce da idemo na bazen? Zasto zeli da gleda moje telo u kupacem? I zasto mi brani da gledam Hale Beri u mom oiljenom filmu!?

"Hm.... pa ok. Ali, otkud to odjednom?"
"Pa... ne znam... pliva mi se.... docicu da te pokupim u 16.00, ok?"
"Zvuci savrseno".

O BOZE. Upravo sam provalila da nemam kupaci. oracu da nosim neki Rejcelin. O blama i sramote. Ima cipkice i karnerice i maltene je provisan. KUKUJ!
A nema sanse da kupim novi, jer je sada 15.45. Super!

Obukla sam ovo:


Ispod majice mi se provideo crveni bikini, gornji deo kupaceg. Rejcel je rekla da izgledam fantasticno. Devojka ima mentalnih problema.

Karlos je bio odusevljen kad me je video.

"Izgledas....."

Pogledala sam ga i nasmesila sam mu se.

"Hvala ti".

Na bazenu mi je bilo UZASNO NEPRIJATNO dok sam morala da se svlacim pred njim. Mislim, jesam ja zaljubljena u njega, i jesam imala kupaci i sve, ali sto je mnogo, mnogo je.

Voda je bila divna. Bilo je malo ljudi, devojka sa kratkom kosom i dva decka.

Karlos i ja smo se zabavljali kao ludi.

Ja sam skakala na glavu i pravila kolutove u vodi, a on je voleo da zaroni i ne izadje napolje jedno 3 sata, pa se ja uplasim i pocnem da vristim, a on dopliva do mene, i izroni tako da u ja sedim na ramenu. Savijao mi je noge i namestao me je u taj polozaj iznad vode.

Sve je to radio nezno i pazljivo, a brzo. Vristala sam kao ludaca. Vristala i smejala se.

Posle 2 sata provedenih u toploj vodi, prskajuci se, trkajuci, plivajuci i roneci, odlucili smo malo da se odmorimo. Karlos je iskocio iz vode, uzeo peskir, pa mi je pruzio ruku i pomogao mi je da izadjem.
Iako sam to mogla i bez njegove pomoci, bilo mi je slatko od njega sto mi je pomogao!
Umotao me je u peskir i rekao:
"Idem ja po pice, a ti me sacekaj ovde, vazi?"
"Putuj, ne brini za manastir!"
Nasmejao se. Ima divne bele zube. I I predivan osmeh. U kupacem mu se vide svi misici. Izgleda fantasticno bez majice. Ima super razvijene kvadricepse i trbusne misice. Ogromna prsa. Zamisljala sam sebe kako naslanjam glavu na njih, i on me grli. U nos mi se uvlaci njegov miris, onaj divni, cisti i uredni miris decka mojih snova. Koji je upravo otisao po pice.

Cekala sam ga nekoliko minuta, umotana u peskir, sedeci na ermernoj ivici bazena, noznim prstima prelazeci po vodi i praveci male talasice. Nokti su mi nalakirani u plavo. Imam sljokice na palcu i na domalom prstu. Nosim broj 39.

Odjednom, momak iz one grupe se izdvaja i krece ka meni. Pmislila sa da ide negde iza, posto je tamo bio WC, ali on se zaostavio i seo pored mene.
"Zdravo, lepotice."
STA da mu kazem? Tip mi se otvoreno nabacuje. Ako mu kazem da imamm decka, OPET cu lagati, kao onda Karlosa. A ako mu kazem da nemam decka, proganjace me celu noc dok ne popustim pa ce Karlos da nas vidi i onda mogu da kazem cao varnici izmedju mene i njega. Mene i Karlosa, mislim.

"Pali."
"Opa, ti si neka opasna, je l'?"
"Samo odlazi. Ne zelim te".
"Steta. Bas si ribica. Ali obecavam ti, jednom ces se pkajati sto si me odbila. A neko ce proliti krv".
Kaze, ustaje i odlazi.
Prestravljena sam.
Na koga je mislio? Na mene? Karlosa? Za njega i njegovu ekipu me bas briga, ali sta ako se to desi nekome od nas dvoje?

Karlos se vraca sa dva dupla milksejka od jagode i dva cokoladna sladoleda, i kutijom tresanja. Bas je sladak.
Jedemo tresnje i milksejk i pricamo. O BUKVALNO SVEMU.
Odjednom, nasa prica se dotakne mog takozvanog nepostojeceg decka Dominika i Karlos se smusi.
"Sta kaze tvoj decko na to sto si ovde sa mnom? I to u kupacem?"
O BOZE. STA SAD? Recicu mu da sam izmislila decka. I da ga volim. Najvise na svetu. I da od trenutka kada sam ga upoznala svaki atom mog tela zudi za njim. Za njegovim mirisom, i osmehom, i njegovim jakim misicavim prsima...
"Karlos... Moj... decko. Dominik. On... on...."
ON NE POSTOJI. DOMINIK NE POSTOJI. Samo izgovori to. Reci. On ce da razume. I poljubice te. AJDE! Pljuni!
Htela sam da kazem, da ne postoji. Stvarno jesam. Ali, tada je onaj krelac koga sam malopre otkacila prisao i iz sve snage me gurnuo u bazen.
...

Ja sam Alisa, ona devojka koju je Sara gore opisala kao "Devojku sa kratkom kosom". Ovde sam da nastavim njen dnevnik jer ona ne moze. Mozda i da ga zavrsim. Ako ona ne prezivi prelom lobanje, potrs mozga, prelom ruke i noge.
Dakle, Sara i onaj fatalno zgodni tamni Spanac stajali su na suprotnoj strani bazena i pricali. Izgledalo je kao da je ona krenula da u kaze nesto, ali nije zavrsila, jet je onaj manijak Lubo, moj brat, gurnuo Saru u bazen, jer ga je, kako on kaze, "odbila".
Sara je padala, i pritom je slepoocnicom udarila u ostru mermernu ivicu bazena, i pala u vodu. Voda je pocela da se crveni tao gde je pala, a njena krv je pocela da se siri celim bazenom. Ona je izronila na povrsinu, ali je bila u nesvesti. Njene divne plave oci bile su sirom otvorene, a ruka i noga su joj visile pod cudnim uglom. Glava joj je uzasno krvarila. Imala je nesto sto je licilo na rupu, i prilicno sam sigurna da je fospodin Zgodni mogao da joj vidi mozak.
Spanac je prestravljeno skocio u vodu, na glavu, za njom, i izvukao je noseci je.
Onako kako mladozenja prenosi maldu preko praga kuce. Za njima je i dalje krv lila kao iz cesme. Cesme u Sarinoj glavi.

Zgodni je izgledao prestravljeno. Iskreno se nadam da je to njen decko. Ako jeste, prava je srecnica.
U svakom slucaju tada se pojavio spasilac, i odveo ih u neku sobu iza. Posle ne znam sta se dalhe desilo, nisam bila tu.
...Ja sam. Karlos i ja smo sami u sobi za spasioca. On je otisao da donese zavoj i po hitnu. Karlosu je rekao da prica sa mnom, da me animira dok on ne dodje sa hitnom.
"Karlos.... moj decko".
"Dominik?"
"Da".
"Sta sa njim? Da nije bolestan?"
"Ne. On samo...."
Gleda me toplim ocima boje cokolade. Boze, koliko ga zelim! Oci mi se pune suzama.
".... ne postoji".
Prvo me je cudno gledao, a onda je poceo da se smeje. Tako je lep kad se smeje!!! Ja sam se zarumenela.
"Vrlo mi je drago da to cujem. Jer, postoji nesto sto sam odavno zeleo da uradim,  ali nisam, zbog Dominika. I upravo sada cu to uraditi".
I uradio je to. Nje pitao da li moze. Jednostavno, nagao se na, prisao mi blize, i poljubio me.
A ja sam saznala kakav je osecaj lezati na krevetu, u sobi za spasioce, dok ti krv lije preko grudi, golog stomaka, kupaceg i butina, a osoba u koju si zaljubljen, za kojom ceznes, koju zelis, nezno pritiska tvoje usne svojima.
Bilo je blazeno. Tih nekoliko minuta, dok me je Karlos ljubio, svi moj bolovi su nestali. Osecala sam se kao da hodam po oblacima, u nkom drugom svetu. U svetu gde je sve bilo veselo, slatko i lepo, svetu gde postojimo samo on i ja. Kao kad sam prvi put probala drogu. Samo sto sada droga nije bila beli prah, vec crni decko u koga sam zaljubljena.
Posle mesec dana, i dve teske operacije, sve je ponovo bilo OK. Karlos i ja bili smo u srecnoj vezi, voleli smo se. Disali smo i ziveli jedno za drugo.

Kako vam se dopada? Komentarisite!