Spasi me (Hej ti!) - 15. deo

Hello dollies!

I, konacno sam tu! :D
Nedostajale ste mi....

Inace, ja se ubijam od geografije posto skola pocinje prekosutra, a imam jos 4 lekcije....
Pa, u medjuvremenu, posto se ja ubijam od dosade, ne mora i vama da bude doadno, zar ne? Zato evo brzo nastavka romana ;)
___________________________________
Hej ti
-15.deo-

____________________________________

Probudila sam se uz vibriranje telefona.

Onda sam skapirala da lezim obucena, ukocena. Da sam na fotelji i da TV i dalje radi. Mama i tata su bili otisli na neki poslovni put na 2 dana, HVALA BOGU. Da me je videla ovakvu spalila bi me na lomaci.

Moj telefon nije prestajao da vibrira.

Poruke su na Viber stizale jedna za drugom, a on nije prestajao da se oglasava i da svetli.

Ignorisala sam ga.

Ustala sam, protegla se i otisla u kupatilo. Svukla sam sve sa sebe, nagurala to u masinu i ukljucila je. Odvrnula sam tus i voda je pocela da se sliva niz moja ledja i stomak. Istusirala sam se pokusavajuci da pevam I will allways love you, samo sto nije bas uspelo jer sam bila promukla od plakanja cele noci u fotelji. Zaspala sam obucena. Mislim, stvarno!
Izasla sam ispod tusa, umotala kosu u peskir i obavila drugi peskir oko sebe.
Usla sam u dnevnu sobu i videla da moj telefon i dalje Vibrira.

Uf, ala je neko dosadan! Ako je to on, samo cu iskljuciti telefon.
A, Viktorija. Bombarduje me porukama neprestano vec 45 minuta. STVARNO bi trebalo da o'ladi.
Podigla sam telefon i okrenula je.

Javila se istog sekunda.
“Amelija! Hvala Bogu, vec sam pomislila da si umrla ili tako nesto...“
“Imas li ti zivot? Ajde smiri se malo“.
“Emili, momci nisu kao mi. Ako ga jednom otkacis, NEMA SANSE da ga opet upecas. On tebe voli. Zar ne vidis sta radi? Zar ne vidis koliko mu nedostajes? Ne mozes da odes a da mu ne kazes. Tebi ce tako biti alkse, ali njemu c...“
“Viktorija, preterujes. Ja...“
“NE, Emili“.
Iznenada sam se zaprepastila. Setila sam se necega.
“O BOZE“, rekla sam.
“Sta je? Sta se desava?“
Cutala sam. STA DA RADIM?
“Emili, STA SE KOG DJAVOLA desava?“
“O BOZE“, ponovila sam. „Danas je!“
“Sta je danas?“
“Ben je poslednjih nedelja samo govorio jednoj utakmici koju igraju danas u 4. Obecala sam mu da cu ici jer mu to mnogo znaci. NE mogu da odem. NE MOGU da ga vidim. A ne mogu ni da ne odem, jer ce se bas razocarati. STA DA RADIM?“
“Da se smiris“, rekla je. „Emili, ovo je GLUPO. Moras da razgovaras sa njim. Moras da mu objasnis. Znam da se tako ne cini, ali oboma ce vam biti lakse ako...“
“Sta mislis, da li da se pravim da sam bolesna? Ne bih da ga lazem...“
“Emili, razgovaraj sa njim...“
“...ili da mu kazem da sam slomila nogu? Mogla bih STVARNO da slomim nogu...#
“AMELIJA!“
“Okej, necu slomiti nogu. A sta mislis o tome da...“
“Amelija, KONCENTRISI SE. Nemoj da lomis nista nego idi na tu utakmicu i poprivaj sa njim. Ako pobede, nemoj mu ubiti raspolozenje nego ga zovni da se vidite i onda mu reci. Ako izgube, nemoj dolivati ulje na vatru nego ga ispo pozovi da se vdite pa mu reci“.
“Kao prvo, da li ti to govoris da postoji sansa da klub mog decka IZGUBI? A kao drugo, to je nesto najglupavije sto sam ikad cula“.
“Samo kazem da bi trebalo da...“
“Ok, sta god. Ne zelim da pricam sa njim. Samo cu se pojaviti tamo, odgledati utakmicu, pobrinuti se da me vidi i onda cu cim se zavrsi nestati i on nece stici ni da me pogleda“.
“Ali...“
“Cao, Viktorija“.
Spustila sam telefon i otisla u kupatilo. Obukla sam farmerke i veliki dzemper koji pada na jedno rame. Osusila sam kosu i uplela je u pletenicu sa strane. Uskocila sam u UGG-uice, navukla kaput i dohvatila telefon i lsusalice.

Zakljucala sma vrata stana i stavila slusalice u usi. Usput sam pronasla 500 din u dzepu (obozavam kad se to desi!) pa sam kupila sebi lizalicu i flasu Nes Tea-ja. Na ulazu u dvoranu kupila sam kartu i zamolila smorenu debelu zenu da mi da karte sto dalje od igraca, da mu ne bi slucajno palo na pamet da stane i poprica sa mnom.

Pronasla sam svoje mesto i sela. Otpakovala sam lizalicu i stavila je u usta, papir sam nagurala u dzep. Iznenada, osvetlili su teren i kosarkasi su izsasli. Izgledajuci savrseno u dresovima. Ben je poceo pogledom da prelazi preko publike. Htela sam da mu mahnem, ali onda sam se setila da bi to moglo damu da ideju da posle utakmice stane i porpica sa mnom, pa sam samo sacekala i pustila ga da me nadje pogledom. Ugledao me je i iskezio se. Kako je sladak kad se smeje!
*
Zvuk nalik brodskoj sireni oznacio je kraj igre. Benovi su ponedili 58:54. Ponosna sam. Ipak, moram da bezim! Brzo sam ustala, izgurala se van reda mrmljajuci gluposti puput 'Pardon', 'Izvinite', 'Prolaz', 'Samo malo', i slicno. Bila sam na izlazu iz sale kad sam cula 'Emili!' iza sebe.
Uspanicila sam se. Pocela sam da trcim. Gumica za kosu na mojoj pletenici sa strane zakacila se za dugme kaputa coveka koji je bio mnogo visi od mene. Cula sam da je pukla i kosa mi se rasula po ramenima. Nastavila sma da trcim, probijajuci se kroz masu.
Istrcala sam na hladan vazduh, usput sam bacila praznu flasu od Nes Tea-ja u kantu pored koje sam protrcala. Mozda bih ja mogla da igram kosarku?
Iznenada sam osetila njegove prste kako se obavijaju oko mog zgloba sake.
Pokusala sam da s eotrgnem a da ni ne pogledam u njega, ali bio je previse jak za mene.
Stala sam u mestu i polako se okrenula ka njemu, sve vreme pogledom pazljivo skenirajuci moje uGG-zice, trotoar i njegove patike za kosarku. Ne mogu da ga pogledam u oci.
"Amelija, hoces li mi molim te reci sta se kog djavola desava? Zasto se ovako ponasas? Jesam li nesto rekao?", pitao me je ne pustajuci mi ruku.
"Ne. Nisi nista rekao", rekla sam.
"Onda, zasto me izbegavas tako?"
"Ne izbegavam te!", lupila sam. Mislim da nisam bila u stanju da smislim ista manje tupavo.
"Da, izbegavas me", rekao je. "Vidi, nisam te ni video ni pricao s tobom nedelju dana. Nedostajes mi. Pocinjem da brinem, a pravo da ti kazem pomalo i gubim strpljenje. Hoces li mi moli te reci sta ti je?"
Cutala sam. I dalje sam gledala u pod.
"Gledaj me!"
"NE".
"Amelija!"
Otrgla sam mu ruku. Lupila sam nogom o trotoar i pogledala ga. Da, da. Susrela sam se sa njegovim plavim ocima i sve sto sma u poslednjih nedelju dana radila palo je u vodu. Bilo je uzaludno. Prodrala sam se.
"DA, izbegavam te. Izbegavam te zato sto sutra polazimo u Ameriku. Idemo u glčupavi tupavi Denver i ne vracamo se. I NIKAD te vise necu videti. I NE MOGU da se oprastam, ne mogu da kazem zbogom ni tebi ni Viktoriji, ne mogu da odem... Ali moram, ispisala me je iz muzicke i iz skole, i spakovala je stvari, i krecemo rano ujutru. Samo sam pokusavala da olaksam ovo, mislila sam... mislila sam da ce nam oboma biti lak..."
Zacutala sam jer je tesko pricati i ljubiti se s nekim u isto vreme.
Ben mi je upravozapusio usta na najlepsi nacin na koji se to moze uraditi: Pricukao me sebi i stavio usne na moje.
U pocetku, to mi je jako prijalo. Setila sam se koliko mi je nedostajao i podsetila se divnog osecaja. Leptirici su bili tu, jaci nego ikada ranije, lepsi i ustreptaliji.
Onda sam se setila koliko ce mi nedostajati, kako ne treba da se nevikavam, kako ce mi samo biti jos teze. Osetila sam lopice suza kako se kotrljaju niz moje obraze.
Osetio je to, odvojio usne i jako me zagrlio. Plakala sam i grlila ga.
Onda sam skapirala da ce mi i to nedostajati, pa sam ga odgurnula, okrenula se i otrcala.

Nastavak?
Da, posle 11 komentara. :)
15 poena
-Natalija (nemam vremena ubaciti potpis, izvinite!)