SRECAN RODJENDAN NATASA!

Hellololololololololololo dollies!!!!

Nedostajale ste mi!
Mnogo!!!
Jako mi je bilo teskodok je blog bio zatvoren, izgubila sam puno kilograma, bila dzangrizalo koje ueda i svadja se jer i je blog nedostajao...

TOLIKO mi je drago da se otvorio!

Inace do malopre sam plakala kao vodopad....
I da, kad sam cula da se blog opeto otvara ugarila sam glavom u Nikolin lakat, jer se oj divni brat mota oko mene dok sam za kompjuterom pa me sad boli glava....

Ok, dakle, ovo cete verovatno citati u nedelju 5. oktobra, sto je Natasin rodjis!!!
Srecan rodjendan Nato! ♥

Sta je rodjendan bez torte?
NISTA.

 Takodje, imam jos par stvari za Natu!
Izvucicemo prvu stvar iz rukava, a to su...

Znam da ih Nata obozava pa sam joj nabavila dve njene omiljene boje!
Imam jos samo jednu stvar, a da bi je videla morace da klikne 'Procitaj vise...'
Kliknite i vi, mislim da ce avs zanimati. :)

Kamion se uz skripu guma zaustavio na sljunku na parking ispred zgrade.
Izasla sam napolje I pogledala gore.
Zgrada je bila ogromna. Tacnije, imala je oko20 spratova, sto predpostavljam da se moze podvesti pod soliter. Sastojala se iz dva dela koji su bili jako blizu jedan drugom, tako da su neki stanovi imali prozore odmaknute 1m od komsijskih, kao u spotu za ‘You belong with me’ Taylor Swift.
Zgrada je izgledala okej, ali kad sam pomislila da cu ziveti TU, daleko od mog rodnog grada,  daleko od mojih prijatelja I rodjaka… Stresla sam se.
“Kako ti se cini?”, pitala je mama.
“Okej je”, nasmesila sam se najprirodnije sto sam mogla, iako sam u sebi vristala u agoniji.
Mama je znala da lazem. Uzdahnula je I stavila mi ruku na rame.
“Znam mila”, rekla je. “Ali, moraces da se naviknes. Hade, pomozi mi sa ovim kutijama”.
Dohvatila sam kutiju I uputila se ka zgradi.
Kada smo usle, pogledala sam spisak stanara.
Svi su zvucali kao neka dzangrizava baba-tetka-susetka  , recimo Gospodja Rejnolds.
Onda sam videla ima ludi koji sun am prodali apartman, a preko puta nas sam videla da zive ljudi sa dvoje dece, decakom I devojcicuom. Do su, koliko sam shvatila, bila jedina deca (sem mene) u zgradi.
Odvezla sam se liftom do stana.
Usla sam u svoju sobu. Bila je mala ali svetla. Dopadala mi se.
Preko puta je, naravno, bila soba, I to soba nekog decka, koliko sam uspela da vidim; posteri, gitara, kutije od pice I odeca po podu.
Fuj.
S kim ja zivim.
Raspakovala sam stvari. Soba je bila jako mala jer je imala ogroman ormar koji sam napunila stvarima. Sastojao se iz tri dela, a posto nikad nisam bila tip devojke koji ce imati tonu odece, jedan mi je bio dovoljan, pa sam u narednih dva sata smarala tatu da ostala dva iznese I da mami, I na kraju je popustio I izneo ih, ostavljajuci mi samo trecinu.
Sada je moja soba izgledala mnogo bolje, pa sam onaj deo gde su do tada stajala ostala dva dela ormara ocistila jer je bio jaaako prljav, I onda sam nastavila da smaram tatu dok mi nije doneo I klavir,koji je stavio u ugao, I mikrofon sa dva stalka, jedan za stajanje I jedan za klavir (da mogu da  sedim za klavirom I pevam u isto vreme).
Isla sam u muzicku skolu na casove pevanja odkako sam imala 5 godina, I odbila sam da prestanem samo zato sto se selimo, pa sam upisala skolu u tom gradu.
Uvece sam zavrsila sa raspakivanjem, pogledala sam na svoju sobu.
Pored kreveta je stajao nocni stocic na koji sam natrpala slika I lampu. Na slikama smo bile Sara I ja I Hana I ja, Sarinu pricu ste vec culi, a  Haninu cete tek, a na jednoj slici smo bile I Lina, Sara, Hana I ja.
Razdelile smo ove slike jer nas podsecaju na veoma srecne trenutke nasih zivota: na njima se smejemo sa naocarima I pucimo usta, sto odavno vise ne radimo.
Sara je uznemirena jer je Lukas, sa kojim se zabavljala, otisao na fakultet I jedva da ga vidja. Tehnicki, jos nisu raskinuli, ali su se udaljili I mislim da ce se to uskoro dogoditi. Ipak, proslo je dve godine odkako su se smuvali, I bili stvarno divan par.
Hana se nervira jer se njeni roditelji neprestano svadjaju I plasi se da ce se razvesti, a Linase brine za sve nas, pa se zato uznemirila. Zato smo uradile tu sliku cetiri puta I svaka je drzi na stocicu pored kreveta da je podseca na lepe trenutke u zivotu.
O boze.
Decko iz sobe preko puta mi mase I pokazuje na papir na kome pise:
Nova?
Aaa!
Ima plavu kosu I pomalo lici na Ross-a Lynch-a u seriji Austin and Ally zbog kose, ali u licu vise lici na Thea Jamesa, najlepseg I najzgodnijeg glumca koga se secam, osim Leonarda Di Capria u Titaniku i Johny-a Depp-a u Piratima sa kariba (koji su sada matori) a svidja mi se I Orlando Blum u Piratima, ali ovaj nije bas licio na njih. Da, da, to je Theo James bez brade sa plavim ocima I kosom.
Napisala sam:
Nova J
Nasmesio se I napisao:
Dobrodosla! Zovem se Bendzamin (Ben za tebe)
Zatim mi je dao mail da bi mogliu da cetujemo.
Nasmesila sam se I napisala:
Cao, Bene. Ja sam Amelija, Emili za tebe.
Nasla sam ga na mail-u I poslala mu poruku:
Hvala ti!
Mama je urlala iz kuhinje da dodje da jedem, pa sam brzo nazvrljala ‘Moram da idem’ I otrcala na veceru.
*
Okej.
Moja skola zvanicno NIJE STRASNA.
Ima pet spratova, na svakom spratu je po jedan razred, a ja koja sam drugi gimanzije sam na drugom spratu, gde sam upoznala gomilu devojaka iz razreda. Sve su bile fine I rekle su da im se svidja moj lak za nokte I pitale me da veceras izadjemo na pice. Rekla sam da hocu, naravno.
Posebno mi se dopala jedna devojka, zvala se Viktorija I rekla mi je da je nedavno dobila superkul svetlucavi kais I da ce mi ga pozajmiti veceras.
Rekla sam joj da navrati do mene da se spremimo.
Kasnije tog dana sam stajala I cesljala kosu, kad sam videla Bena koji je stajao pored prozora I drzao papir na kome je pisalo:
Je l’ to klavir?
Jas am se nasmesila I napisala:
Ne, to je dinosaur. :D
Sviras?
Aha. Hoces da svratis da cujes?
Izgledao je iznenadjeno.
Stvarno?
Pet minuta kasnije, stajao je na vratima.
Nasmesila sam se I rekla: “Dodji, odsviracu ti  nesto lepo”.
Odvela sam ga do svoje sobe.
Sela sam za klavir I pokazala mu da sedne do mene.
Seo je.
Uzela sam svesku I listala dok nisam nasal Hurt od Cristine Augilere.
Nije mi trebao ni mikrofon ni pojacalo, pa sam samo pevala ‘na golo’ I odsvirala sam to a da sam pogresila samo jednom, I to na najzeznutije delu sto se tice pevanja, ali je ostatak bio okej, pogotovu na onom visokom delu gde sam se razdrala refren.
Kad sam zavrsila, okrenula sam se ka njemu I nasmesila se.
Izgledao je impresionirano.
“Vau, dobra si!”
Iskezila sam se.
“Hvala. A sada nestani, jer  moram da vezbam da ne bih opet pogresila na istom mestu”.
Zblanuto me je gledao: “Pogresila si?”
“Da”, rekla sam. “A sada izlazi, moram da uvezbam ovaj deo”.


Okej, dakle!
Novi roman je ODLICAN, iako prvi deo tako NE izgleda, ali majke mi, xD, ostali delovi su mnogo bolji!
Roman je inspirisan mojim zivotom i bice neka vrsta mjuzikla!
Bice puno romantike, puno pevanja i bice bas lepo.
I takodje je, kao sto ste vec videle, povezan sa proslim romanom!

Za nastavak 10+ komentara!

Nadam se da vam se svidja!
Ostavite misljenje dole i cekajte na sledeci deo.

-Natalija :)