Roman - Poslednji deo + obavestenja + predlozi - PROCITAJTE OBAVEZNO

Hello there!

Evo mene opet.
Dakle, kao sto znate, sutra ili prekosutra sledi 16. deo romana, sto je ujedno i poslednji deo.
Sto se tice romana koji cu pisati u buducnosti, imamo dve opcije.
Pre nego sto vam ih napisem, saznacete kako se roman zavrsava. Evo nastavka pre svega:

____________________
Spasi me - Hej ti
POSLEDNJI DEO
_________________________________

„Mama, idem ja do Viktorije na pola sata“, rekla sam.
“Lepo se provedi“, doviknula je.

Izasla sam i polako se zaputila niz stepenice. Sacekala sam da izmaknem mami iz vidokruga, a onda sam se zaustavila.
Okrenula sam Viktoriju.
“Ako neko pita, kod tebe sam“, rekla sam joj.
“Okej“, rekla je. Obozavam je. Ne pita koji mi je djavo cak i kad se ponasam kao lujka.
Spustila sam slusalicu i vratila telefon u dzep. Zasnirala sam ga i nastavila dalje.

Desetak metara dalje, umesto da nastavim pravo, skrenula sam desno i utrcala u procep izmedju dve zgrade.
Cekao me je.
Popela sam se na prste i poljubila ga.
“Izvini sto kasnim“, rekla sam, „Nisam mogla da se izvucem ranije“.
“Amelija, sta je tako hitno? I zasto se nalazimo na ovakvo odvratnom mestu?“, pitao je Ben pomerajuci se korak dalje od odvratne kante za smece.
“Izvini, ali STVARNO moramo da razgovaramo, a ne zelim da nas mama vidi, inace ce nas streljati oboje“.
Znao je da ne gresim.
“U pravu si“, rekao je. „Pa, o cemu si htela da pricamo?“
“Ne pada mi na pamet da pricamo ovde. 'Ajmo u park, tamo mama SIGURNO nece uci“.
Uhvatili smo se za ruke i otiali do parka.
Seli smo na klupu i ja sam se okrenula ka njemu.
“Vidi, mi idemo u Ameriku i ja sam o tome puno razmisljlala. Razmisljala sam i odlucila. Mozemo da ostanemo zajedno, ali iz toga mogu proizaci dbe stvari: ili cemo se vremenom odvojiti i lepak koji nas spaja ce popustiti pa cemo se tako ohladiti, ili cemo oboje upoznati nekog drugog i zavoleti ponovo, i potpuno azboraviti jedno na drugo. Idem tamo i nikada te necu videti, a najgluplja stvar na svetu je ostati u vezi sa nekim koga vise nikad neces videti“.
“Opet si u pravu...“
Uhvatila sam ga za ruku.
“Mislim da... mislim da bi bilo najbolje da raskinemo sada i ovde“, rekla sam.
Ustao je.
“I, js jednom si u pravu“, rekao je.
Ustala sam i ja. Zagrlila sam ga.
“Nedostajaces mi“, rekla sam.
“Ti meni josmvise“.
“Ovaj zagrljaj je samo prijateljski?“
“Da“.
“Okej, ali ne pustaj me jos.“
“Nisam ni planirao“.
*
“Znaci, stvarno ste raskinuli?“, pitala je Viktorija zabrinuto.
Zagrlila sam jastuk jos jace.
“Da“, rekla sam. „To je sada gotovo. Mi krecemo veceras oko 1 posle ponoci, a on ide na rodjendan kod drugarice tada, sto znaci da ce tamo biti devojke i da ce on biti singl i da ce brzo naci nekoga, a da cu ja da ostanem baba i nikad se necu udati i imacu 30 macaka i zvacu ih svojom decom!“
“Amelija“, rekla je Viktorija. „Ne baljezgaj. Ovo je kraj tvoje PRVE veze u zivotu. To NE MORA da znaci da ces umreti kao babadevojka i NE MORA da znaci da ces biti usedelica sa 30 macaka. A sada obrisi te suze, ustaji obuvaj se. Ako napustas grad, nema sanse da odes bez oprostajnog izlaska. Osim toga, i ja cu biti na toj zurci veceras, moram da kupim nesto kul da obucem, da ne bih izgledala kao kreten“.
“Mozda bi Ben i ja trebalod a imamo oprostajni izlazak?“
Gadjala me je jastukom.
“Okej, samo kazem!“
*
Viktorija i ja smo stavile maskaru, ispravile kosu i obule cizme. Izasle smo u grad i usle smo u drogeriju, gde smo kupile po sjaj za usne, a uz svaki sjaj dobija se na poklon lak za nokte pa smo odabrale lepe boje. Onda smo nasle popust od 70% u Bershki i Viktorija je uzela printirane pantalone, dve kosulje i maramu, a ja sam uzela veliki oversize dzemper, dva para helanki, farmerke i jako kul majicu.
Posle toga smo otisle na picu i jele kao dva praseta, dok nismo shvatile da su nam nokti ne nalakirani, pa smo zato usle u 10 razlicitih radnji i u svakoj nalakirale po jedan nokat. Obezbedjenje nas je razjurilo iz 2 prodavnice.
Zavrsile smo sa sladoledom od putera od kikirikija i jagode sa cokoladnim prelivom, gledajuci u visoke tamnokose momke koji su trenirali na fudbalskom terenu.
“Znas, nedostajace mi ovo“, rekla je.
“I meni“, rekla sam. „Hej, mislim da desetka gleda u nas. Hoces da se pravimo da odlazimo?“
“Moze“, rekla je.
Skocile smo sa betonskog zidica na kome smo sedele i krenule ka izlazu.
Kupalo nas je zlatno sunce na zalasku, poslednje koje cu ikada videti u ovom gradu.
Desetka je dotrcala do nas.
“Hej, devojke“, rekao je. „Koja od vas dve je za dejt veceras?“
“S tobom? Ne. Dvanaestica? Moze da prodje“, rekla je Viktorija.
“Hej! Mene niko ne odbija!“
“Pa, izgleda da nas dve upravo jesmo“, rekla sam.
Okrenule smo se i krenule ka izlazu. Cule smo :“Sta je, ne sluzi te sarm danas, a?“, u pozadini, zakikotale se i izasle.
*
Sisla sam niz stepenice vukljajuci u jednoj ruci ogroman kofer, u drugoj dve dzinovske kese, a sa ledja mi je visio ranac. Sisla sam dole dok su se suze kotrljale niz moje obraze i ubacila sve ove stvari u gepek, a onda trceci otrcala gore sto sam tise mogla. Sanela sam jos dve ture, a onda otisla gore da vidim je li mama spremna.
“Jesi li sve uzela?“, pitala me je.
“Jesam. Kada ce tata doci?“
“On ce biti dole za desetak minuta. Idi jos jednom proveri sve i onda sidji.“
Onda sam se pretvarala da sve proveravam, posto sam sve proverila vec sto cetrdeset sedam hiljada puta i nema potrebe da to radim ponovo.
Sisli smo dole. Prisli smo autu, kad se zaustavio taksi i iz njega je izasao tata.
Nisam ga odavno videla.
Prisla sma mu i zagrlila ga, a on je preko mene poljubio mamu.
“Sofija, sta je ovo?“, pitao je.
“TI NE  ZNAS?“, pitala sam zinuvsi.
“Ne znam sta?“
“Da se selimo u Ameriku“, rekla sam.
Tata je frknuo. „Pfff! Naravno da se ne selimo u Ameriku! Zasto bi se selili?“
“Zato sto ja tako kazem“, rekla je mama.
“Sofija, draga, ako ti se ide u Ameriku, slobodno idi. Ja mislim da bi Ameliji bilo draze da ostane ovde, a i meni, pravo da ti kazem“.
“Mene uoste ne zanima sta bi njoj bilo draze, niti je to vazno“, rekla je. „Neces me valjda naterati da se raspakujem?“
“Sofija, Amelija ima decka. I ti si je zbog toga vec dovoljno kaznila. Ne moras da ih razdvajas. Ona odrasta. Zar se ne secas kako je TEBI majka branila da se vidjas sa mnom? I to potpuno bez razloga. Zasto da nanosimo bol jedni drugima, kad mozemo da se volimo? Ajde sada, ja cu poneti kofere, a vas dve pravac gore“.
“Znaci, ne selimo se?“, pitala sam.
“Ne“, rekao je tata.
Bacila sam mu se oko vrata i  grlila ga dok me nije molio za milost.
Odnela sam sve kofere gore i posle nekih pola sata, zakucala na vrata Benovog stana.

Otvorila je Maja, sa slusalicama oko vrata i kosom prebacenom sa strane.
“Cao“, rekla je.
“Cao“, rekla sam. „Mozes li molim te da mi das adresu Benove drugarice koja trenutno ima zurku?“
“Da nije on pominjao kako se zove?“
“Franceska“.
Napisala je adresu na papir i pruzila mi je.
“Hvala mnogo“, rekla sam.
Otrcala sam do dole i pozvala taksi. Dala sma taklsisti papiric i on me je odvezao na tu adresu. Kroz prozor auta videla sam Benov motor ispred.
Da li sam normalna? Zapitala sam se ovo bar deset puta dok sam prelazila preko mokre trave do ogromne kuce.
Ali zelim ovo da uradim!
Popela sam se stepenicama do ulaznih vrata i zvonila cetiri puta. Negde iznutra je trestala muzika, pa me ni ne cudi sto me niko nije cuo.
Oprezno i polako sam otvorila vrata i krocila u uzak hodnik. Sve je bio mracno, sem malog tracka svetlosti, koji je dopirao do mene iz procepa koji je licio na vrata podruma. Tiho, na prstima (ne znam zasto, s obzirom da je muzika trestala tako da me niko ne bi cuo ni da sam pevala, stepovala i svirala trubu u isto vreme) sam prisla vratima i zavirila dole.
Oko 50-oro ljudi je bilo tu, svetlost je bljestala na sve strane, ali to mi nije smetalo.
Viktorija je bila pored stola za pice. Sipala je koka-kolu u casu. Nosila je odecu koju smo tog dana zajedno kupile.
Mahnula sam joj i ugledala me je.
Raskolacila je nasminkane oci i potrcala prema meni.
Skoro me je oborila akd me zagrlila.
“Otkud ti ovde?“, pitala je.
“Ne pitaj, duga prica“, rekla sam. „Jesi li videla Bena?“
“Da, jesam, tu je negde s drugovima. Kad je vreme djuskanja nema sile da ga nadjes, ali kasnije cemo se igrati 'Tajnog poljupca', a tada mozes da mu mahnes i onda ce te videti“.
“TAJNI POLJUBAC? To je najgluplja igra koja postoji“.
“Slazem se, i Ben i jos nekoliko njih je reklo da nece da se igra, ali vecina je zelela, pa cemo se kasnije igrati“.
“Okej. Ali nemoj da mu kazes, zelim da ga iznenadim“.
“Obecavam da necu“, rekla je. Onda me je jako zgarlila, ponovo. „Tako mi je drago da si tu!“
Otrcala je dole.
Petnaest minuta kasnije (mada se meni cinilo da je proslo 5 sati), svi su posedali u vekiki krug. U krugu sam videla Hejzel, Benovu bivsu, kosarkase iz Benovog tima (medju njima i visokog Dzona koji je sedeo sa druge Viktorijine strane i nije skidaoka sa nje) ,neke moje drugarice iz odeljenja, Benove kolege spasioce sa bazena, kao i mnogo ljudi koje nisam poznavala.
Ben je seo sa svojim drugovima sa jedne i Viktorijom s druge strane. Hejzel je sela pored Viktorije. Nije mi se svidelo sto je njena haljina pripijena uz telo toliko blizu Bena. Medjutim, on je nije ni gledao. Bio je zagledan u pod ispred sebe.
Poceli su igru. Tajni poljubac se igra tako sto se sva imena napisu na papir, a onda se jedno ime izvuce i taj neko stavi povez preko ociju. Onda se izvlaci drugo ime i druga osoba poljubi prvu, a ova prva mora da pogadja ko ju je poljubio. Kakva glupost!
Stavili su sva imena u veliku ciniju i Franceska (predpostavljam) je izvukla prvo ime iz cinije na kojoj je pisalo. „Markos!“
Jedan od Benovih drugova stavio je povez, a onda su izvukli Hejzel.
Hejzel je ustala, prisla tom decku (PONOVO preblizu Bena), kleknula, izbacila zadnjicu unazad, isprsila se i poljubila ga.
Decko sa povezom se pocesao po glavi i rekao: „Aaaam.... Ejmi?“
Svi su se zakikotali, a Hejzel je prevrnula ocima i poljubila ga ponovo.
Odgurnuo ju je. „Aaa, Hejzel!“
Poceli su da vriste, tapsu i zvizde, kao da je ne znam sta uradio. Ona je ustala i promrmljala: 'Svaka cast, suplogljavi', i otisla nazad. Ovaj se nagnuo i sapnuo nesto svom drugu, koji je klimnuo glavom.
Narednih sat vremena izvlacili su imena, a onda se ljubili. Bilo je manje vise dosadno, sem kad je Viktorija izvukla Dzona, i onda su zavrsili na balkonu. U FAZI DVA. Da, moja drugarica je sada samo jednu fazu dalje od spavanja sa deckom, a ja jos nisam ni u fazi jedan. Pa, bila sam. I bila sam jednom u fazi dva i sa Benom, ali samo na kratko, jer je Maja usla bez kucanja. Cula sam Francesku kako vice: „Bendzamin!“, a onda se vise stvari desilo odjednom. Prvo je on stavio povez sa iscekivanjem. Onda je ona izvukla ime devojke koja ce ga poljubiti. Otvorila je usta da ga izgovori, i u tom momentu sam ja, pre nego sto sam ukapirala sta se desavam, sta radim i kako se zovem,  utrcala u sobu, preskocila dve bliznakinje, pretrcala krug, klekla na pod ispred njega, stavila mu ruke na obraze, nagla se i poljubila ga.
Nije me bilo briga sto me gomila starijih i jacih i visih gleda, i nije me bilo briga sto onaj kreten toliko zvizdi, i nije me bilo briga sto smo raskinuli, jer jedino sto je bilo vazno je bilo to sto su leptirici bili tu, i bili su mnogo vise nego tu, bili su deo mene. I bilo mi je vazno sto je on tu, i sto i on oseca ono sto osecam ja, i sto on zna da sam to ja, iako ne moze da vidi.
Odvojila sma se od njega, skinula mu povez i poljubila ga ponovo, ovog puta neznije. Odvojila sam se od njega, sa rukama i dalje na njegovim obrazima, i zagledala se u te plave oci. Koje su ponovo moje. Ne idemo u glupu Ameriku. Ostajemo ovde!!!
Iznenada me je uhvatio oko zglobova sake, ustao i povukao gore. Uhvatio me je za ruku i izveo iz te sobe, uz zamor koji je ostao medju nama. Pratila sam ga uz stepenice, nije pustao moju ruku.
Izasao je na balkon, a onda je stao. Stala sam i ja.
Okrenuo se i pogledao me. Uzeo je obe moje ruke u svoje i poljubio me.
Mislim da, kad bih birala momenat koji zelim da traje do kraja univerzuma, to bi bio ovaj. Najlepsi osecaj koji sma osetila. Leptirici su bili toliko jaki da sam moralad a ga prekinem.
“Aaam... Bene?“
“M?“, pitao je poljubivsi me nezno u vrat.
“Mi smo... ponovo zajedno?“
Pridigao je glavu i sad je ponovo bio nesto visi od mog nivoa ociju.
“Salis se?“
“Jesmo li?“
“Naravno...“
*
Remember those walls I built?
Well baby they are tumbling down
And they didn't even put up a fight
They didn't even make a sound
Mislim da sala moje muzicke skole nikada nije bila ovoliko puna. Uza zid su stajali telohranitelji zvezda koje su sedele u publici.
Beyonce je pomerala usne i tiho pevala reci koje sam ja, glasom pojacanim mikrofonom, pevala. Rihanna je zajedno sa Taylor Swift i Selenom Gomez  tapsala u ritmu, a Katy Perry je trazila nesto po torbici. O BOZE. Ja cu da provristim ovde. Kako ja treba da PEVAM kad ispred mene sede OVI LJUDI? Zvucim kao magarac koji se napio koka-kole i sad pokusava da pije caj, igra tango i peva u isto vreme u odnosu na njih.
Zavrsila sam pesmu i Beyonce je ustala.
Momci iz One Direction-a i Bruno Mars su zvizdali i tapsali, a Lady Gaga je tvitovala kao luda.
Videla sam Shakiru kako nesto sapuce muzu, a on se smesi i potvrdjuje.
Viktorija je izgledala kao da ce se upiskiti od srece.
Poskakivala je tamo-ovamo izgledajuci kao da ne zna odakle da pocne. Islikala je gomilu selfija sa Bethany Motom i Michelle Phan, jedan je uletela i Zoella.
            Posle koncerta, ljudi su ustali, posluzili se i pricali. Adele je Demi Lovato objasnjavala nesto, Jenifer Lopez, P!nk i Madonna su zustro raspravljale o najnovijem izdanju casopisa VOGUE, Miley je sa Zac-om Efronom uslikala milion selfija.
Stajala sam u dugoj beloj haljini u kojoj sam pevala Halo. Prisli su mi mama i tata i Ben i Viktorija. Mama i tata su me izgrlili i rekli da sma bila super. Onda je mama otisla da pita Angelinu Jolie nesto, a tata je otisao po pice. Viktorija je cicala kao mis i pokazala mi je svoju knjigu autograma koja je bila kompletno popunjena.
“BOZE! Ne mogu verovati da su svi ovi ljudi ovde. NA JEDNOM MESTU“.
Nasmejala sam se.
“Vidi, paparaci su tu“, rekla sam. „Nasli su rudnik zlata“.
“Idem da im upadam u kadar!“, rekla je Viktorija i otrcala.

„Hej, mala“, rekao je Ben. „Razvalila si. Kako suj te naterali da obuces haljinu? Koliko ti je pusaka bilo upereno u celo?“
'Udarila' sam ga po ruci.
Iznenada je gospodjica Hilt dotrcala do nas.
“Amelija, za ime Boga! Trazim te vec 10 sekundi. Imam odlicne vesti az tebe. Gdja Knowles (ko jos TAKO zove Beyonce?) nam je ponudila  ugovor sa agencijom za koju ona radi. Zove se Star Works“.
“DA LI JE NEKO REKAO STAR WORKS?“, prodrala se Viktorija, ostavivsi Dove Cameron i Bridgit Mandler iza sebe i dotrcavsi ovamo.
“Da, izgleda da mi nude ugovor“, rekla sam.
“STA? Star Works nudi ugovor TEBI? Amelija, tamo su Beyonce, Rihanna, Gaga, Selena... AMELIJA, postaces zvezda! MORAS da potpises taj ugovor!“
“Znas sta?“, rekla sam, „I hocu“.
........................................................................................
I, to je to!

Drage moje, upravo ste procitale ceo roman Hej ti autorke Natalije Lazic. :D
Ne brinite, mozete da saznate kako se zavrsava, u slucaju da odaberete opciju jedan.

Evo, sada cu vam napisati obe opcije.

1# Opcija
Prva opcija je da pisem NASTAVAK ovog romana. Znaci, da uzmem iste likove, i dalje su to Amelija, Ben i Viktorija, i da pisemo sta se dalje desava u njihovim zivotima. Ako izaberete opciju broj jedan, mozete birati izmedju pet romana.

1. Tema nastavka - karijera
Amelija potpisuje ugovor sa ovom agencijom! Saznajte sta se desava dalje i da li ce uspeti u svojoj muzickoj karijeri? Mini evropska turneja ce joj doneti mnogo dobrih stavri, ali i puno preoblema.

2. Tema nastavka - prijateljstvo
Amelija zajedno sa drugaricama osniva modni casopis. Saznajte kako devojke kreativnim idejama, putovanjima na divna mesta i uz jos mnogo toga pobedjuju zestoku konkurenciju.

3. Tema nastavka - ljubav
Saznajte sta se dalje desava u amelijinom ljubavnom zivotu - ona i Ben imaju jos mnogo prepreka da predju. Da li su dovoljno jaki da prodju kroz to, ili ce njihova veza puci? Mogu li podneti ljubomoru, izdaju i zavist spolajsnjeg sveta?

4. Tema nastavka - akcija
Ako odaberete ovu temu, videcete da Ben ima mracnu tajnu za koju Emili nije znala, i mada je to samo stari oziljak, neki ce se ljudi, dozivljaji i uspomene vratiti i zagorcati njihov zivot - uciniti sve da ih razdvoje.

5. Tema nastavka - porodica
Amelija shvata sokantnu novost u vezi sa sobom, za koju nije imala pojma. Mrzi svoje roditelje jer joj to nisu rekli! Hoce li uspeti da sredi stanje i da na govori sestru blizakinju da iz Afrike predje  u njihov stan?

#Opcija 2
Druga opcija je da ovaj roman zavrsimo ovde i da zapocnemo novi, sa novim likovima i novom radnjom.
Evo izmedju cega birate:

1. Roman - Aloha
Aleks i Helena rade zajedno naskolskom casopisu. Kad dodju do sokantne informacije koju moraju objaviti, ubedjeni su u to ali imaju malo dokaza, i pri tom imaju neprijatelje koji im disu za vratom, kako ce uspeti da ubede gdju Kolman da casopis treba da OSTANE u prodaji?

2. Roman - Zajedno
Kloi je savrsena devojcica - njen tata je bogati biznismen, ima sve petice i spada u kategoriju Good Girl. Sta ce se desiti kad se ludo zaljubi u clana jedne bande u gradu, koji je DEFINITIVNO Bad Boy? Ko ce se promeniti - on na bolje ili ona na losije?


I, to je to!
Birate izmedju osam razlicitih romana, zato pazljivo razmotrite svoj izbor!
Pazljivo procitajte svaki od ovih opisa i onda vidite sta vam se najvise dopada. Kada ste odlucile koji roman, po vasem ukusu, treba da ide posle ovog, evo sta treba da uradute.

1. U komentar napisite 'Biram opciju 1', roman broj 2'
2. OBAVEZAN DEO je da komentarisete poslednji nastavak romana, inace vas glas ne vazi

3. Potpisite se (nije obavezno)

4. Objavite

Dakle, prvo napisite broj opcije, 1 ili 2, a onda koji roman birate.

I, to je to!
Jako je jednostavno!
Kako vam se dopada psolednji nastavak?
Kako vam se dopadaju ponudjeni romani?
OBAVEZNO GLASAJTE!
GLAS VAM DONOSI 20 POENA.