Spasi me 4. deo

Hello dollies!

Evo i nastavka romana!
Znam da jedva cekate, pa cu odmah preci na njega! ♥ :)

“Ma daj, Emili, jesi li SIGURNA da je TO TA Hejzel? Mislim, kolke su sasnse da se jedna te ista devojka pojavi kao mean bitch u zivotima nas obe? Uostalom, samo zato sto su se odselili pre mesec i po dana ne znaci da su se uselili u isti grad kao ti. Mislim da samo preterujes. Drama Queen.“
“Saro!!! Zasto odbijas da mi poverujes? LEPO ti kazem da to JESTE ona.“
“E pa, ja ti garantujem da NIJE.“
“O, stvarno? A kako si tako sigurna?“
“Kako si TI tako sigurna?“
Pravila sam se da razmisljam.
“Hm! Da vidimo! Da li tvoja Hejzel pegla kosu lokomotivom? Da li tvoja Hejzel ima dekolte siri od Tibeta? Da li se tvoja Hejzel uteze u kozne pantalone Kim Kardasian? Da li tvoja Hejzel nosi jaknu sa leopard printom? Da li tvoja Hejzel vucara onu telefoncinu svuda sa sobom? Da li tvoja Hejzel misli da je bolja od ostatka sveta? Da li tvoja Hejzel ima dva'es' kila sa krevetom? Da li su roditelji tvoje Hejzel puni k'o brod? Da li tvoja Hejzel stipka decake za obraze i tapka ih po nosu? Da li je tvojoj Hejzel Stagod svaka druga rec?“
A sa druge strane, tisina.
Sara je zanemela od uzasa.
“O boze“, sapnula je. „O, BOZE! TO JE ONA!!! TO JE HEJZEL! TO JE MOJA HEJZEL!“
Bacila sam se na krevet dizuci noge u vis.
“Rekla sam ti“, rekla sam.
“Ali, Emili, sta ces da RADIS? Mislim, to je HEJZEL!“
“AAAMEEEELIJAAAAAA!“ , vristi mama iz kuhinje.
“Hej, Es, moram da prekidam. Mama me zove. Malo je dzangrizava u poslednje vreme. Nadams e da ce uskoro proci...“
Sara je uzdahnula. Zvucalo je kao da se pribrala.
“Okej. Naravno. I ja. Vidimo se. Ljubim te. I razbij onu vesticaru!“
*
Tata je usao u moju sobu izgledajuci uzbudjeno i srecno.
Imao je sjaj u ocima koji se u vidu zvezdica iskricao u njegovim dubokim smedjim ocima.
U ruci je drzao veliku roze kutiju.
“Srecan rodjendan“, rekao je pruzajuci mi kutiju.
Poljubila sma ga u obraz, a onda uzela kutiju i pazljivije je pogledala.
Bila je teska.
Spustila sam je na krevet i podigla poklopac.
Preko ivice kutije gledala su me prvo dva ogromna sjajna oka, onda njuskica, pa sapice i zatim celo telo. Stene je trapavo prekocilo zid kutije i docekalo se ne zdepaste nozice na mom krevetu. Onda je pocelo da se osvrce oko sebe.
Skliznulo je sa krevta i nanesigurnim, zdepastim nogama, pocelo da hoda levo-desno po mojoj sobi, sa njuskicom zalepljenom za cupevi roze tepih, sve vreme masuci repisem.
Bilo je to malo belo stene labradora, staro najvise mesec i po.
Konacno, zavuklo se pod klavir i sakrilo se iza stuba, drhteci i masuci repicem.
Ustala sam sa kreveta, prisla klabiru, cucnula i dohvatila ga.
Imalo je ogromne crne oci i malu njuskicu sa landaravim usima.
Bilo je cisto. Krzno mu je bilo meko i sjajno. Bilo je bucmasto sa najsladjim belim trapavim sapicama koje sam videla.
Privila sam ga uz grudi i prislonila svoj nos uz njegovu njuskicu. Bila je hladna i vlazna.
Tata je sve vreme stajao tamo tupavo se kezeci.
“Svidja ti se?“
Odusevljeno sam klimnula.
Tata se podbocio.
“Kupio sam ga danas od Dzordana, lika sa stenarom. Labradorka Lili porodila se pre mesec dana i rodila je devet stenica. Cetiri decaka i pet devojcica. Rasprodali su sve osim Edana, Vanile i Lusi. Kupio sam ti Lusi za rodjendan jer znam koliko volis zivotnije i koliko ti nedostaje Astor“...
...“a sad nije vreme da se prica o tome tako da ce tata ucutati“, rece mama ulazeci u sobu noseci jos jednu veliku kutiju i gledajuci tatu popreko.
“Ovde je sve sto ti treba za nju“, rece mama spustajuci ogromnu kutiju na pod pored klavira.
Zagrlila sam ih oboje.
“Hvala mama. Hvala tata.“
*
“Sta je tako hitno?“, pitala je drangrizavo Viktorija.
“Da! Poslala si mi poruku Dolazi ovamo. Sta je sa tobom?“, gundjao je Bednzamin.
“Cekaj, Beni Bani!“, cvrkutala je Blondi.

„Zasto ti lepo ne odes i ne kupis nam nesto za pice?“, rekla sam Blondi gurajuci je kroz vrata. Izgurala sam je i zakljucala vrata pre nego sto je uspela da mi nabije dekolte pod nos i kaze da nece da ide.
Bendzamin i Viktorija su me pratili do moje sobe. Otvorila sam vrata.
“Hocu da vam pokazem“...
Ali nisam zavrsila, jer je kako sam ja otvorila vrata, istog sekunda je cupava bela lopta skocila na Bendozaminova prsa i pocela da rezi i da ga lize.
On je ustuknuo od iznenadjenja, a onda je poceo da se smeje i podigao je ruke i uzeo Lusi udaljivsi je od lizanja njegovog vrata. Medjutim, ona je nastavila da pokusava da ga lizne,  istezuci vratic ka njemu pokusavajuci da ga gricne za uvo.
“Vooo-hoo! Ko je mala“, pauza, dok ju je podizao i porveravao, „gospodjica?“
“Bene, Viki, upoznajte Lusi. Dobila sam je od tate za rodjendan“.
Viktorija je prisla Benu koji ju je i dalje drzao i poceskala je iza usiju.
“To je najsladje stvarenje koje sam u zivotu videla“, rekla je.
“Ja se ne racunam, zar ne?“ pitao je Bendzamin.
“Neee! Ti si mnooogo sladak“, rekla je Viktorija smejuci se.
“A tek skroman...“ rekla sam ja smejuci se i skrstajuci ruke.
Pola sata kasnije, Viktorija je rekla sa mora da ide da uci matematiku (najgori moguci izgovor koji je mogla da smisli da bi nas ostavila same). Povukla me je u ugao dok se Bendzamin valjao sa Lusi, i rekla mi je: „Ja idem, a ti iskoristi priliku za muvanje. Hejzel nije tu i nece ti smetati. I potisni nadmenu muskaracu, okej?“
Uzdahnula sam slezuci ramenima.
“Pokusacu“, rekla sam.

Viktorija se pozdravila i otisla.
I tako, ja sam ostala tu pokusavajuci da potisnem nadmenu muskaracu.

Smo, to i nije bio najsvetliji pokusaj, jer je NM prevladala u meni i pocela sma da se derem kad sam ukapirala da imam gomilu prljavog vesa ispod kreveta i da ne zelim da on vidi taj ves. Staru mene bi bolelo uvo, ali nova, NE NM ja, mora da se pobrnine za to.
Pocela sma da se derem.
“O, jebote!!! Mama dolazi u dva i ako te zatekne ovde ugasila sam ga! Ako te vidi kaznice me na 100 godina i onda...“ , drala sam se se dok sam ga gurala u orman. Mucenik se nije opirao kad sma ga, onako visokog, nagurala na dno ormara i i s mukom zatvorila vrata. Za to vreme, Lusi me je gledala kao da nisam normalna.
Ostavila sma ga tu nekih 5-10 minuta. Onda sma ukapirala da mi je ispod kreveta gomila prljavog vesa i brzo sma pocela da ga sakupljam kako bih ga odnela na pranje.
Kad sma konacno pokupila sve,, i okrenula se, iza mene je stajao Bendzamin sa rukama na bokovima.
“Amelija“, pitao me je, „sta dodjavola radis?“
Pustila sam ves tako da je pao na moja stopala. Nokti su mi bili nalakiani cu crno.
“Sklanjam ves“; rekla sma nevino.
“Tvoja mama NE dolazi u dva?“
“Ne“, rekla sma jos necinije. Stavila sam ruke iza ledja i malo nakrivila glavu u stranu, kao savrseno dete.
“I tvoja mama te NECE ubiti ako me vidi ovde?“
“Ne“ ponovila sma jedva cujno.
Verovatno je hteo da se naljuti, ali nije stigao jer sma ja rekla 'Izvini, Beni Bani', i on me je pojurio. Preskocila sam ves i potrcala ka dnevnoj sobi. Medjutim, stigao me je, uhvatio oko struka i oborio na pod, takod a je pao na mene.
Njegove prepone su bile na mojima, njegova prsa su bila na mojim grudima, a negove ruke drzale su moje prikucane za pod. Njegove usne bile su na nekih deset centimatara raumaka od mojih usana.
Iznenada, prestala sam da se smejem i da vrsitim, uozbiljila sma se i zagledala se u njegovo lice. Bilo je savrseno. Imao je nekoliko jako sitnih i svelih pegica na nosu, a njegove ledenoplave oci sekle su me pogledom.
Osecala sam njegov vreli dah na bradi i dobila sam ludacku zelju da ga poljubim tu i tada.
Mirisao je na predivni decacki parfem i na sapun.
“Nemoj tako da me zoves“, rekao je tiho.
Polako je priblizavao svoje usne mojima.
Bila sam ubedjena da ce me poljubiti.
Zatvorila sam oci i blago napucila usta...
A onda je Lusi skocila na njegova ledja i pocela da ga grebe i da mu gricka uvo, sto malopre nije uspela. Bendzamin se odvojio od mene i skinuo je sa svojih ledja.
Ja sam se uspravila u sedeci polozaj, skolila kosu iza uveta i brzo se sabrala.
*
“SIGURNA SI da ti je bio tako blizu? Da je legao na tebe? Da ti je prikucao ruke za tepih?“ , pitala je viktorija.
Beli ajfon na mom uvetu postajao je sve vreliji i vreliji. Ja sam pocinjala sve vise da se nerviram.
“DA, Viktorija, SIGURNA SAM. NIJE legao na mene. Pao je na mene i ostao tu. I nije drzao toliko jako. Mogla sam da ga gurnem, da sam htela. I da, bio je blizu.“
Viktorija je napravila pauzu.
Onda je pustila uvrnut krik.
“VIDIS? Rekla sam ti! Dobra si! Jako si dobra! Vidis? Ti MOZES da ih muvas, samo kad bi htela. O, tako sam ponosna tobom!“
U tom trenutku neko je zakucao na vrata.
Izasla sam iz svoje sobe, pridrzala telefon ramenom i otkljucavajuci vrata, oborila korpu za kisobrane.
Trapavo sam ih pokupila i otvorila vrata sa rukama punih kisobrana i sa telefonom izmedju ramena i uveta.
Ispred vrata je gledao Bendzamin suzdrzavajuci se da se ne nasmeje.
Zamalo da zinem od cuda.
“Khm, Viktorija“, mrmljala sam u slusalicu, „zovem te kasnije“.
Srucila sam kisobrane u korpu i uzela telefon rukom. Prekinula sam vezu i bacila telefon na krevet.
Stara ja bi u tom trenutku rekla: „Sta je?“
Nova ja samo ga je upitno gledala.
“Je l' slobodno?“ , pitao je.
Pomerila sam se u stranu i on je usao. Zatvorila sam vrata.

Nadam se da ste uzivali. :)

Za nastavak 10 komentara ♥

-Natalija