expr:class='"loading" + data:blog.mobileClass'>

10. 11. 2014.

Spasi me 5. deo

Hello dollies!

I, kao sto vidite, resila sam da vas iznenadim i da vam objavim roman malo ranije. :)
Ovaj deo mi se dopada.
Inace, smilsila sam kraj i dobar deo ostatka i jako je romanticno i jedva cekam da ga objavim *0*
Zato komentarisite.

Takodje, molim Anu da ne pise makeup u MVSS. :)

Sada, idemo na roman ;)

-Spasi me-
5. deo
gde bivam tuzna, visim 10 metara iznad zemlje, padam u nesvest i pobedjujem strah


Zatvorila sam vrata za njim i pogledala ga upitno.
“Moram nesto da te pitam“, rekao je.
Uvela sam ga u svoju sobu, podigla Lusi i stavila je sebi na krilo. Sela sam za klavir, a on je seo na krevet.
“Vidis, Hejzel je rodjendan u ponedeljak“, rekao je.
JOJ BOZE.
Zezas me, je l' da?

„I, ja nemam blage veze sta da joj kupim, i treba mi pomoc devojke za devojku, a moja sestra je u Londonu“, rekao je.
Aha. Znaci zato je dosao. Ne da mi kaze da me voli. D a sam ljubav njegovog zivota. Da me pita da se udam za njega. NEE, on je dosao da me pita da mu pomognem da kupi poklon za svoju devojku. E bas lepo.
“Emili?“, gledao me je kao da sam pala s Marsa.
“Naravno!“ , vrisnula sma iz cista mira. „Pomoci cu ti, naravno!“
Sumnjicavo me je gledao.
“Stvarno?“
“Da“, rekla sam.
Odahnuo je sa olaksanjem.
“Hvala ti puno! To mi stvarno mnogo znaci. Ne znam sta bih radio bez tebe... Ok, docicu da te pokupim sutra popodne da odemo do trzbog centra, moze? „
Nasmesila sam se najprirdnije sto sam mogla.
“Da“.
Istog sekunda kad je izasao zvala sma Viktoriju i ispricala joj sve.
“O, jadna ti!“, rekla je.
“Znam! Totalno ne fer. Mislim, Blondi cak ni ne zna sta ima!!!“
Viktorija se sa druge strane mreze nasmesila.
“U pravu si ne zna da ga ceni. Znas sta? Izaberi sutra nesto odvratno i osveti joj se“.
“Ne mogu. Obecala sam mu da cu mu pomoci. On mi veruje.
Bacila sam se na krevet.
“Ovo je tako tesko!!!“
*
Bendzamin i ja smo se sutradan nasli i kupili Hejzel Pandorinu narukvicu od sicusnih ljubicastih i belih kristala. Kad se pomerala narukvica, iskricali su se i blistali kao zivi. Bila je to najlepsa stvar koju sam u zivotu videla. Znala sam da ce se Hejzel dopasti. I meni bi se dopalo. Samo sma se nadala da ona zna sta ima...
*
Sutradan sam se u muzickoj skoli pojavila kao zombi jer sma plakala celu noc.
I, iako sam zvala Viktoriju u ispomoc da mi pomogne, i Viktorija mi je pola sata nanosila BB kremu i korektor, nista nije pomoglo. Izgledala sam iscrpljeno i bledo.
Gospodjica Hilt je rekla da treba da provezbam pesme zvezda koje se nalaze na Viktorijinoj listi zvezda za pozvati. Ostala nam je Katy Perry, i Gdjica Hilt je predlozila da uradimo njen MTW nastup sa pesmom Unconditionaly, sto je ukljucivalo podizanje mene sajlama na visinu od 10 metara. Ja se plasim visine od malena.
Pokusala sma to da joj kazem, ali ona moje kreketanje nije pravilno protumacila, vec je rekla momcima da mislim kako treba da me podignu jos vise.
Zato sam im dozvolila da me upetljaju u kaiseve oko struka i izmedju nogu i da me polako podizu.
Bila sam laka i brzo sam stigla do visine od 10 metara.
Odjednom mi je postalo vruce. Osecala sma se kao da su mi noge od olova. Jezik mi se snezao u cvor, vrat i dlanovi poceli da se znoje a zglobovi da se tresu. Oblio me je leden znoj. Kosa mi se najezila na glavi. Svaki zivac u mom telu je pulsirao i vristao da me spuste.
Bolelo me je svakim udisajem. Osecala sma se kao da se kaisevi oko mog struka sve vis ei vise stezu. Plasila sam se da ce me preseci na pola. Plasila sam se da cu pasti, da cu poginuti...
Bendzamin i Viktorija su me odozdo gledali zabrinuto. Blondi je stajala pored njega i  izgledala utegnuto u kratku haljinicu od sljokica.
Muzika je pocela. Osecala sma se kao da mikrofon ima dva kila.
Kostisu mi bile kao od papira.
Negde na rugom refernu Bendzamin se odjednom odvojio od ostazka publike i otrcao iza scene. U roku od  sekundi muzika je stala a mene su lagano spustili dole, gde su stajali Gdjica Hilt i Ben.
U trenutku kad su mi stopala dodirnula zemlju, kolena su mi klecnula. Krenula sam da padam, ali neko me je uhvatio. Sve se zacrnelo.
*
Nesto malo i hrapavo lizalo me je po obrazu.
Otvorila sam oci.
Prvo su to bile dve velike crne tacke na belom platnu.
Onda mi se vid razbistrio i shvatila sma da su to glave Lili i Bendzamina nagnute nada mnom. Lezala sam na krevetu u svojoj sobi. Lusi me je lizala. Blondi je sedela za klavirom i kucala nesto na beloj S petici. Nosila je narukvicu koju smo joj Ben i ja kupili. Osecala sma se kao da je to bilo pre sto miliona godina. Kad su ovo dvoje ukapirali da ih vidim, odahnuli su sa olaksanjem.
“Da ti vise nije palo na pamet da uradis to!“, rekla je Viktorija.
“Da uradim sta?“, pitala sam je.
“Da se onesvestis na pola sata. Skratila si mi zivot za godinu dana!“ , rekao je Ben.
Aha. Znaci, zabrinuo se. Okej, napredak.
U tom trenutku javila se Blondi.
“Beni Bani, ja idem kuci. Dosadno mi je. Ajde bajic!“, rekla je.
“Cao, Hejzel“, rekla je Viktorija.
Blondi je izasla i zatvorila vrata za sobom.
Ben je vratio pogled na mene.
“Ben te je uhvatio kad si padala. Rekao je Gdjici Hilt da te smesta spuste jer se plasis visine“, rekla je Viktorija.
Pogledala sma ga.
“Kako si znao?“
“Kako sam znao? Pa, recimo da si gore bila bela kao papir, da ti je glas drhtao i da sam mislio da ces ispustiti mikrofon“, rekao je. „Nije trebalo biti genije da povezes da se plasis visine“.
Viktorija je onda rekla: „Onda te je podigao i odneo kuci, i ja i Hejzel smo ga pratile, i onda si se posle 15 minuta probudila“.
Okrenula sam glavu na njega ponovo.
“Doneo si me kuci?“
Klikmnuo je glavom.
“Jedva. Nisi bas lagana kao sto izgledas, gospodjice“, rekoa je uz smesak.
Ali, znala sma da se zafrkava jer me je na bazenu podigao kao da sam pero.
“Pa, bolje da krenem“, rekao je. „Ostani malo sa njom dok joj ne dodju roditelji. Zvao sam ih i rekli su da ce doci sto pre“, dodao je Viktoriji.
Ustao je i posao ka vratima.
Iznenada sma se necega setila.
Brzo sam ustala i otisla za njim.
“Bene!“, rekla sam. On samo sto se nije uhvatio za kvaku.
Okrenuo se.
“Hvala ti“, rekla sam.
Nasmesio se i izasao.
Okrenula sam se ka Viktoriji. Ona je imala najveci osmeh koji sam ikada videla.
“Nekome se svidjas!“ , rekla je.
“Stvarno?“, pitala sam je.
“Sto posto. Bio je belji nego stosi ti bila bela na visini dok te je nosio kuci. Mislila sam da ce da se slogira. Majke mi ti kazem, potresao se vise nego svi ostali zajedno“.
“A kako me je nosio? Mislim, je l' kao preziveli ranjenika u ratu? Ili kao dzak brasna? Ili kao mladozenja mladu preko praga?“
Viktorija je malo razmislila.
“Kao mladozenja mladu preko praga“, rekla je.
“Jes!“ vrisnula sam i skocila od srece.
Pala sam na dupe i Lusi je prisla da me utesi lizanjem vrata.
Dva dana kasnije, lezala sam na krevetu listajuci neki magazin kad se zaculo zvono na vratima. Skocila sam i otvorila.
Napolju je stajao Ben u jakni i starkama sa osmehom na licu.
“Mozes li da izadjes na pola sata?“, pitao je.
Dohvatila sma koznu jaknu i viknula mami da se vracam za pola sata.
Zatvorila sam vrata za sobom i pogledala ga.
“Gde mde vodis?“
Pruzio mi je ruku. Prihvatila sam je.
Drzali smo se za ruke. Kiscomom su mi prosli zmarci. O ovome sam sanjala jako dugo.
Najezila sam se od srece.
“Idemo na jedno mesto gde cu ti pomoci da ga pobedis“, rekao je.
“Da pobedim sta?“
“Strah“.
Bilo je mracno. Bili smo sami. Koeacali smo brzo i ja sam se pripila uz njegovu ruku jer ne volim da hodam po mraku. Posle desetak minuta hoda, stigli smo do podnozja nekog brda.
Poceli smo da se penjemo.
Bilo je jako tesko. Pluca su mi gorela od umora dok su mi se patike klizale na mokroj travi.
Pet minuta kasnije, uveliko smo se peli uz brdo.
Trava je bila mokra i crna i bilo je klizavo i tesko.
U jednom trenutku, stala sam na suvi busen trave koji se odronio.
Bendzamin me je na vreme povukao k sebi. Da to nije uradio, pala bih niz brdo uz gomilu kamenja koje se skotrljalo o njega kad sma zgazila na busen.
Bili smo blizu. Kao onog dana. Srce mi se ulupalo.
“Zamalo“, rekao je kroz osmeh.
Privila sam se uz njega na jos par sekundi. To mi je jako prijalo. Puls mi se unormalio i ponovo sam bila okej. Bila sam i bolje od toga, tu, u mraku, sama s njim, pripijena uz njega.
Nastavili smo dalje.
Posle oko 5 minuta bili smo na korak od vrha.
Ben je stao.
Stala sam i ja.
“Okej“, rekao je. „Sad ces morati da mi verujes. Amelija, da li mi verujes?“, pitao me je gledajuci me svojim predivnim plavim ocima. Izgubila sam se u njima.
“Verujem ti“, rekla sam.
“Onda mi daj ruku, drzi se za mene i stavi nogu na tu stenu“, rekao je pokazujuci mi na kamen.
Dala sam mu ruku.
Drzala sam se za njega.
Uhvatio me je oko struka i znala sam da necu pasti makar se desio zemljotres.
Stala sam na kamen.
Srce mi je stalo.
Kamen je bio najvisa tacka brda.
Ispod mene, na visini od najmanje dva kilometra, prostirao se ogromni grad.
Soliteri, zgrade, kuce, hoteli, zabavni parkovi, ulicna svetla, svetla automobila...
Soliteri su bili velicine slanika na stolu svakg dorucka, a kad stojis ispod njih visoki su 800 metara.
Onaj osecaj koji sam imala na 10 metara visine vratio se.
Samo, ovog puta, gledala sam u najdivniji prizor koji sma u zivotu videla.
Panoramu mog grada.
Drzala sam Bena za ruku, njegova druga ruka stezala me je oko struka...
Panorama grada izgledala je isto kao i ona u sceni filma I want you sa Mariom Casas-om i s aonom ruznom crnom devojkom koja igra Đin. To je mesto gde su se smuvali, ta panorama...
E, to je bilo to.
Osecala sam se kao Kejt Vinslet u Titanic-u.
Bendzamin me je tako drzao.
Bilo je divno.
“Vidis? Vidis i koliko je lepo?“ , pitao je.
Bila sma bez reci.
“E pa, ne bi bilo toliko lepo da nije visoko, kapiras? Visina je dobra. I nemas cega da se plasis. Na nastupu te drze oni kaisevi. NECES pasti. A sada, sada te drzim ja. I obecavam da ti nista nece biti.“
I znala sma da nece. Znala sam da me drzi. I znala sma da necu pasti. Jer, verovala sam mu.
Osetila sam kako strah polako nestaje.
Nisam se vise plasila. Sad sam mogla da otpevam Unconditionaly k'o covek.
Deset minuta kasnije, stajali smo pred mojim vratima.
“I? Je l' se i dalje plasis?“ , pitao je Ben.
Priblizila sam mu se.
“Vise ne“, tiho sam rekla.
Nasmesio se.
“I, sutra ces razvaliti Katy Perry?“

„Sutra cu razvaliti Katy Perry“.
Okrenuo se da ode.
Povukla sam ga za ruku.
“Cekaj“, rekla sam.
Poljubila sma ga u obraz.
“Hvala“, sapnula sam, drugi put tog dana.
Sutradan sam razvalila Katy Perry.

Unconditional
Unconditionaly
I will love you unconditionaly

Gledala sam u njega sve vreme.
Smesio se i bodrio me.
Potpuno je ignorisao Blondi koja mu je gurala dekolte u ruku.

Dakle, kao sto vidite, malo sam promenila stil.
Deo je poduzi.
Nadam se da vam se svidja.
Nadam se da ste uzivali.
Komentarisite je rng da docekam da objavim romanticne delove!!! ♥
15 poena


-Natalija

16 коментара:

  1. Анониман10. 11. 2014. 21:42

    bas si me obradovala objavljivanjem romana.... danas mi je bio uzasan dan,osecala sam se kao da me je voz pregazio,ali sada se osecam mnogooo boljeee,raspolozenje mi se popravilo... hvalaaa!
    roman mi se mnogooo svidja,molim vass komentarisitee,jedva cekam sledeci deo♥
    -anastevic05

    ОдговориИзбриши
  2. JEDVA CEKAM SLEDECI DEO !!!!!!!!!!
    POLUDECUUUUUUUUUUUUUUUU *-*

    - kristina1Silk

    ОдговориИзбриши
  3. Natalija svaka cast,preljepo pišeš,jedva čekam nastavaak *__* :DD


    CelebJasna

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман11. 11. 2014. 14:45

    Roman citam i jako mi se svidja.. Make-Up nisam napisala,nego sam samo htela da pokazem sta mislim da bi se uklapalo,i da preporucim da pronadju neki tvoj stari post,mozda pronadju nesto slicno. - Ana

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман12. 11. 2014. 11:49

    Procitala sam mnogo knjiga,sve su mi super,kao i ova.Jako sam se iznenadila kada sam videla deo romana da je objavljen.Jedva cekam sledeci deo.Svai je bolji i bolji.Nadam se da ces jednog dana postati poznati pisac.

    ~Macakuca10

    ОдговориИзбриши
  6. Анониман12. 11. 2014. 11:52

    naj romann jedva cekam sledeci deoo!
    -lenkajovanovic

    ОдговориИзбриши
  7. Анониман12. 11. 2014. 16:29

    Kad sam vidjela da si objavila roman,skocila sam i udarila glavom od plafon od srece.Ja se također bojim visine kao i Amelija.Samo sto ja nemam Beni Banija hahah.Roman je savrsenn
    PrincessAntea99

    ОдговориИзбриши
  8. Анониман12. 11. 2014. 20:01

    buduci pisacc bravooo komentarisite molim vass,jedva cekam nastavakk!
    -sarajozauvek2

    ОдговориИзбриши
  9. Ma jednostavno preeesavršeno *----* No comment :D

    ОдговориИзбриши
  10. Анониман13. 11. 2014. 21:49

    Hocemo jos -.-
    -SidnyMedison2

    ОдговориИзбриши
  11. Анониман14. 11. 2014. 20:28

    bas lep romann bravoo!
    -Nina

    ОдговориИзбриши