Trougao 3. deo

Hello dollies!
Hvala vam na neverovatnih 12 komentara na prosli deo romana!
Ako vam se to svidelo, cekajte samo da vidite delove koji slede!
:D

Samo da se jos jednom javno zahvalim Lini koja mi je poklonila torbicu iz liste zelja za 2 sc. Hvala Lina, love ya! :*

 Tebi posvecujem ovaj deo romana. :)

A sada, spremni smo za akciju! :D
 

Usle smo u ucionicu i Lili i ja smo sele u poslednju klupu.

Izvadila sam svoje stvari i stavila ih na klupu, a onda sam sklonila kosu sa lica, spustila ruke na knjigu iz matematike, i onda gledala Hejzel kako spusta svoj savrseni ranac od 80 dolara na pod ucionice, vadi knjige u blistavim uvijacima i firmiranu prenicu koja kosta pravo malo bogatstvo. Ona je sela u klupu odmah do katedre nase profesorke. Sedi sa Viktorijom, jednom od tihih i povucenih finih devojaka.

Ha - potpuna suprotnost Hejzel.

Nasa nastavnica, gospodjica O'Herlihi, zapisuje cas u dnevnik, a onda ga zalupi, odlozi olovku i prostreli nas pogledom preko naocara na vrh nosa.

Onda pokaze Hejzel da ustane i da joj se pridruzi pred razredom.

Hejzel skida GUCCI jaknu sa leopard printom, i otkriva predivni miss sixty izvezeni top koji sam jednom videla na prodaji online. Kada sam pogledala cenu, zavrtelo mi se u glavi od silnih nula.

 Hejzel se pridrruzuje gospodjici O'Herlihi pred tablom, a onda se satko smesi celom razredu, pokazujuci predivni skupoceni karmin.

"Verujem da ste svi upoznali Hejzel, novu ucenicu".

Svi potvrdjujemo, osim decaka, koji urlaju. Naime, osim sto je puna k'o brod, Hejzel je i zgodna do bola, a o savrsenstvu njenog lica, savrseno ciste koze, plavih ociju, dugackih trepavica i zuba beljih od snega da i ne govorim.

 "Hejzel i njena porodica doselili su se ovamo zbog poslovnih problema njenog oca. Hejzel je morala da promeni skolu. Pre nase, pohadjala je Iki."

Zastao mi je dah.

Svi smo vrlo dobro znali da je Iki najprestiznija skola u zemlji, i da bi prosecan gradjanin trebalo da radi pet godina i da ne potrosi ni cent, da bi ogao da prijusti mesec dana skolovanja u Iki.

Mada, i nisam se mnogo iznenadila.

Ocekivala sam da Hejzel ima tako nesto u proslosti.

Inace se nikad ne bih usudila i da krocim u Iki, jer sam se osecala kao gubitnik cak i dok sam samo gledala njene predivne zgrade poput dvoraca dok sam prolazila pored.

Pitala sam se sta Hejzel radi u nasoj skoli, i zasto je, za ime sveta, napustila Iki da bi dosla u nasu skolu?

To nikad necu uklaviriti.

Gospodjica O'Herlihi je nastavila da lupeta neke gluposti... Bla, bla, bla, dobro dosla, bla, bla, truc, vredno radi, bla, bla, bla, sigurna sam da ces se lepo uklopiti, truc, bla."

Hejzel je sve vreme klimala svojom predivnom glavom sa izrazom andjela na licu, dok joj je u zlatno farbana kosa u peglanim pramenovima padala niz ramena.

Gospodjica O'Herlihi je zavrsila sa brbljanjem, uzela svesku, onda je kredom pocela da ispisuje neke brojke po tabli, koje niko ziv, a verovatno cak ni ona sama, nije razumela.

Hejzel se vratila na mesto i pritom se nasmesila decacima dok je prolazila pored njih, lagano njisuci kukovima, a njihove glave su se, sve za jednom, kao da su to danima vezbali, okrenule za njom dok je prolazila. 

Ostatak casa, Hejzel je provela tako sto bi papiric od decaka pao na njen sto, ona bi ih slatko pogledala a onda ga procitala, trepcuci okicama. Onda bi se zakikotala, dohvatila olovku, napisala nesto i vratila ga decacima koji su se zabavljali kao da citaju nesto najzabavnije sti na svetu postoji.Ako bi se nastavnica okrenula, hejzel bi hitro pogledala u njenom pravcu sa facom nevinasceta, i ova je nasedala petsto puta. I tako, svih 45 minuta.
Za to vreme, ja sam se osecala neverovatno zapostavljeno.
Znam da je glupo, ali mrzela sam Hejzel zato sto se tako lepo zabavlja sa momcima iz MOG odeljenja. Sa decacima sa kojima sam JA odrasla. Znam da je jos gluplje, ali bila sam ljuta i na njih jer su me 'izdali'.
Posle 100 godina, cas matematike je zavrsen.
Posle 1000 godina, svi casovi su bili zavrseni.
Dogovorili smo se da zajedno izadjemo popodne. Skoro celo odeljenje. I Hejzel, naravno.
Obukla sam uske helanke i svoje teget Timberland duboke cipele, koje obozavam. Onda sam dodala tuniku do pola butina, maramu i koznu jaknu. Kosu sam rasplela iz pletenice, pa je bila jos ludja i talasastija nego inace. Zato sam dohvatila par ukosnica i kosu zakacila pozadi, na potiljku, da mi ne smeta.
Popravila sam maskaru, dograbila telefon i novac i otrcala do Lili. 

*

Hejzel se pojavila u koznoj mini-suknji toliko kratkoj da sam bila ubedjena da ce joj se, ako sedne, podici do iznad pupka. Ali nista nisam rekla.
Otisli smo do poni kluba i malo jahali. Trkali smo se sa decacima i bilo je neresno. Posle smo otisli na palacinke i najeli se kao svinje, ali ne dovoljno da nam u bioskopu, na novoj projekciji Grdane, ne dozvolimo decacima da nam kupe najvece pakovanje kokica koje sam ikada videla.
Hejzel se prvo pravila da je sve zanima. Slusala nas je sa puno paznje i smejala se na nase dosetke. Cak sam na kratko pomislila da se promenila. A onda je polako i slatkorecivo pocela da nam stavlja do znanja da smo zaostali sa svetom.
Mi smo sve to saslusali sa puno paznje. U pocetku.
Po Hejzelinom misljenju, neko ko je napunio 13 godina ne bi trebalo da visi u poni-klubu i bioskopu. U nasem uzrastu, sada se, zaboga, odlazi na utakmice i u spa centre. Ne citaju se vise stripovi i knjige, nego casopisi za tinejdzere. Na zidove se vise ne kace slike, nego iskljucivo posteri kul pevaca i glumaca.
I, teme za razgovor ne smeju da budu Disney serije i narukvice prijateljstva, nego samo, iskljucivo i jedino, 
- D E C A C I.
Onda nas je Hejzel, samo nas devojke, pozvala da provedemo dan u njenom zivotu.
Sutradan je bila subota, sto je znacilo da cemo sve saznati kako je to ziveti kao Hejzel.
Da bi bila sigurna da cemo se potpuno uziveti u njen zivot, Hejzel nas je u petak vece pozvala da prespavamo kod nje.
Palata od njene kucerine bila je velicine oveceg hotela, i ne bi joj bio problem ni da je celu skolu pozvala da prenoci. Prvo smo usle kroz ogromna klizna vrata kruznog oblika, a onda se Hejzel proderala: "MARTA! Odnesi... 1, 2, ... 9, 10... Odnesi 10 vreca za spavanje u moju sobu! I ovo isto",  rekla je i gurnula svoj skolski ranac u ruke svojoj spremacici. Onda smo otisle u kuhinju gde je Hejzel rekla: "Zdravo, mama! Ovo su Sara, Lili, Viktorija, Helena, Olivija, Marijana, Alisa, Megan, Ana i Ema i veceras ce prespavati kod nas".
"Bas lepo! Uzivajte, devojke!" , rekla je Hejzelina majka, saznavsi da ce desetoro dece prenociti pod njenim krovom.
Vecerali smo kao u restoranu sa 7 zvezdica i otisli u Hejzelinu sobu. Bila je veca od mog stana.
Daleko veca od mog stana.
Hejzel je spavala na ogromnom krevetu, sa vodenim dusekom koji je bio toliko mekan da sam bila sigurna da ce mi minut spavanja na njemu doneti dovoljno energije za mesec dana bez spavanja.
Tepih je bio toliko debeo i mekan da sam se osecala kao da gazim bosa po snegu koji je topao. Hejzel se bacila na krevet a mi smo poredjale vrece za spavanje po podu.
Sutradan, posle dorucka, Hejzel nas je odvela u malu sobu koja je bila pored kupatila.
Osecala sam se kao da sam upravo dosla na mesto gde se ostvaruju snovi.
Tu je bila sminka - ali toliko sminke da ja nikada u zivotu nisam videla toliko sminke na jednom mestu - a bila sam u makeup studiju u Parizu.
Hejzel nas je onda jednu po jednu nasinkala - a onda nas je pitala sta mislimo.
Pogledala sam se u ogledalo.
Bilo je, pa... Ne znam. Bilo je drugacije. Nije bilo ruzno. Moje oci su bile krupnije i lepse i sjajnije nego inace, ali ja nisam licila na sebe.
Posle toga smo provele prepodne u spa centru - prvo smo plivale. kad smo se umorile, isle smo na masazu koja je neormalno prijala. Onda smo sve isfenirale kosu, a onda smo sredile nokte. Hejzel nas je se castila francuskim manikirom, a sebi je izgelirala nokte i u saki ugradila po sicusan blistavi cirkon.
Posle spa centra isle smo na kuglanje, pa u trzni centar. Hejzel nam je svima kupila po tri odevne kombinacije, ukljucujuci i cipele.
Na kraju dana smo otisle na picu.

Mislim da je dovoljno.
Posveceno je nasoj Lini. :)
Za nastavak, 8 komentara.
Komentar vam donosi 15 poena.